Ових дана много се прича о “новој српској ријечи” под називом “духоклонуће”, која означава депресију. Ријеч није званично уврштена у српски рјечник, али је интересантна, многи је користе из забаве и јер је тренутно популарна, а да ли ће и добити званично мјесто у рјечнику, то се још не зна.
Међутим, није само симпатична, многи су се и лакше поистоветили са њом, него са депресијом. (Де)пресија се осјећа више као неки притисак, као сила која те сабија, као мука и напор, док духоклонуће више личи на цвијет који се савио и клонуо пред сивим облацима или јаком олујом, који су сакрили, заклонили сунце.
А олуја ових дана са свих страна, ако сте превише изложени друштвеним мрежама, телевизији, свезнајућим људима.
Каже једна шаљива сличица која кружи на друштвеним мрежама “само хоћу да се ушушкам к’о сармица и спавам до Нове године”… Јасно је, наравно, почиње “јесење – зимски блуз”, али шта ћемо послије Нове године. Зиме већ неко вријеме трају до маја, а у априлу нас већ хвата прољећна депресија, пардон духоклонуће. Љети нас смара врућина, и онда опет блуз и савинуће у сармицу.
Недавно смо помјерили и казаљке на сату. Смрачи се већ поподне. Подносимо ли то стоички или нам је дух већ клонуо?
Имате ли ви у овим суморним временима један прозор кроз који гледате у ружичњак, море и њежну руку пуну љубави, имате ли, макар у мислима, макар на сликама или фотографијама? Свакоме треба онај један прозор, макар један пријатељ, макар једна љубав, која је доказ да свијет може да буде много љепше, плавље, зеленије, ружичастије мјесто за живот. И једна рука за коју се чврсто држите да не клонете.
Хајде да се исправимо, да будемо једни другима и сунце и вода и љубав и не клонемо духом, јер нам је дух и душа најважније што имамо. Јер ако нисмо себи важни, нећемо бити ни другима.
Назовите оне које већ дуже времена планирате да позовете, па све нешто не стижете и немате времена. Мало се утишајте и саслушајте. Почистите смеће испред свог улаза. Пређите улицу на пјешачком прелазу. Не гурајте се преко реда. Не вирите у туђе станове и душе. Ако не можете помоћи, онда не сметајте и не паметујте другима како треба или може. Не покушавајте ништа – покушај је ништа – или уради или немој, само се мани покушавања.
И не клони, ни духом ни душом, гледај да љубав, љепота и људскост надвладају. Због свих нас, и оних који тек долазе.
Захвална на свему што имам и знам. Вјерујем да ће доброта и љепота спасити свијет. Учим и даље.
