Nakon što nas je nasmejala svojim prvim pismom Klari Cetkin, odlučili smo da podelimo sa vama i drugo pismo Slavice Bijelić.
Na Fejsbuk stranici Pisma Klari pronašli smo duhovite i interesante poruke savremene žene svetu, muškarcima i drugim ženama. I što je najbitnije, pronašli smo način da se smejemo na svoj račun. Pročitajte i
Drugo pismo Klari za 8. mart 2019. godine
Draga Klaro,
Kao što obećah, javljam ti se i ove godine. Ništa se bitno nije promenilo u odnosu na prethodnu. Što je najvažnije ravnopravni smo! Godinama ta ravnopravnost sve više dolazi do izražaja na globalnom nivou. Muškarci postaju ženstveniji, verovatno se tako postiže balans, ne znam!
Evo, sad baš razmišljam u koju vazu da stavim karanfil koji će mi muž sutra doneti. Imam vazu, nije da nemam, nego je prašnjava. Nije korišćena od prošle godine ( kad je 8.mart samo jednom godišnje).
Nemaš pojma koliko sam ti zahvalna, jer da nije bilo tebe verovatno bih se osećala manje vrednom. Ovako, muž i ja smo ravnopravni u svakom pogledu. Dok ribam, kuvam, perem, mesim, peglam, bavim se decom, on sedi za računarom. Voli da je informisan, sve da vidi, sve da pročita, svašta nešto zanimljivo nađe. A meni milo što je takav! Veruj mi da prati i vremenske prilike u Zanzibaru.
Ide međ’ narod, međ’ svet, treba svašta da zna. Ja i ne moram! Ionako se više družim sa posuđem i oruđem tako da i ovo što znam meni taman.
Zamisli prošle godine baš na 8.mart mislila sam da je epidemija stomačnog virusa. Većina muškaraca koje sam srela tog dana držali su ruku preko stomaka, onako ovlaš. Baš sam bila zabrinuta. Tek kasnije sam shvatila da su pod sakoom nosili cvet. Zato im je ruka bila u tom položaju, a ja džabe brinula!
Na prvi pogled pomislio bi čovek da sramežljivo kriju cvet, ali u stvari oni preterano brinu za nas i plašili su se da ne uvene na putu od cvećare do voljene im žene. Ništa ne prepuštaju slučaju!
Od preteranog uzbuđenja pred praznik umalo da zaboravim decu da pomenem. Dobro su!
Ćerka odslužila vojsku, tako da ne moram više pakete da spremam. Sad već radi i planira udaju čim joj gazda poveća platu. Ne mogu njih dvoje samo od njene plate da žive. Jeste ona skromna, ali njen momak baš puno troši. Treba zaraditi za kozmetičara, pedikira, manikira…
On je na sve to navikao kod svojih a moja kćer neće da dozvoli da mu bilo šta fali u braku. Treba narod da priča kako se loše oženio, gde to da dozvolimo!?
Sin mi je dobro, baš mu maločas dadoh pare da devojci sutra kupi cvet. Razmišljao je da joj kupi veštačko cveće kako se ne bi trošio svake godine. Pravo muško, ljubi ga majka!
Rođen je za direktora i to finansijskog, samo vezu da nadjemo i u neku fotelju da ga smestimo.
E, Klaro, Klaro sve si nam ti ovo donela, al’ ako! Stanem tako pred ogledalo, pogledam mišiće pa budem ponosna na sebe, a besna na tebe! Ali bes me brzo prođe, postidim se što sam nezahvalna, a ti se borila za nas. Žao mi samo što se mozak u ogledalu ne vidi!
Pisala bih ti opširnije, ali moram ručak za sutra da spremam i da nađem vazu. A uskoro će i ponoć, novi dan. Dan u kome treba da se osetim ispoštovano! Dan koji treba da me podseti da sam žena! Dan kada dobijam cvet!
Jedan dan od mogućih 365.
Hvala ti, Klaro!
S. B.
Autorka: Slavica Bijelić
Topličanka je duša od žene.
