Јана Јоксимовић – Прокупчанка у Холивуду

јана-јоксимовић
Фото: Јана Јоксимовић, приватна архива

Прокупчанка Јана Јоксимовић је откад зна за себе маштала о томе да постане глумица. Није била напунила још ни 22 године кад је њен таленат заблистао на аудицији за Америчку драмску академију у Ослу. Након годину дана припрема за одлазак у далеку Америку, коначно је стигла у Лос Анђелес овог септембра.

Разговарали смо са Јаном о часовима глуме у Холивуду, о њеним почецима и сновима.

Родила сам се са жељом да глумим

Иако ју је прокупачка публика запамтила из позоришних представа које је приређивао Драмски студио Гимназије Прокупље, Јана је заправо први пут заиграла на „филму“, и то као десетогодишњакиња.

 – Била сам четврти разред када сам први пут стварно глумила. Била је то једна кратка играна сцена за дечју емисију  Радио телевизије Приштина у којој сам се појавила на позив Зорана Цветковића. У тој сцени другарица и ја играмо шах, она повлачи победнички потез, ја се наљутим на њу и кажем јој да је курајбер. Поента сцене је била да се објасне сродничке везе – ко је прадеда, чукундеда, курђел, па и курајбер. И сад ми је невероватно да сам се сетила тога! Мада не могу да кажем да сам тада осетила да желим да се бавим глумом. Никад се у мом животу није десио такав преломни тренутак. Ја сам се једноставно родила са жељом да глумим. – каже Јана.

јана-јоксимовић
Јана Јоксимовић у представи “Дон Жуан”, фото: приватна архива

Та иста жеља одвела ју је у Драмски студио као гимназијалку, где је играла у представама „Рањени орао тотал микс“, „Дон Жуан“, „Било једном у позоришту“, „Свињарева тајна“. За тај период је вежу дивне успомене, другарство и прве лекције о сцени које је учила од Зорана Цветковића.

По завршеној гимназији полаже пријемни за глуму на Факултету савремених уметности у Београду и са успехом уписује прву годину у класи професорке Виде Огњеновић.

Свестраност која се слила у једно – глуму

јана-јоксимовић
Са испита на Факултету савремених уметности, Народно позориште у Београду,

Поред тога што је непоправљиво заљубљена у сцену и глуму, Јана обожава да се игра са оловком и бојама. Сјајно црта и креира и шије одећу, углавном за себе. Опробала се као кореограф и костимограф, али је своја највише кад глуми.

– Глума је дефинитвно од свих мојих љубави и интересовања највећа. Морам да признам да ми овде у Америци заиста недостаје времена за шивење. Иако сам шила углавном за себе, то је одувек био начин да се изразим, посебно кад бих шила костим за представу. Најзахтевнији и најизазовнији за израду био је костим анђела, који сам креирала и шила за испит на факултету у Београду. Било је компликовано скројити и сашити корсет, на пример, а тек пронаћи пера за крила! После тога сам сашила идентичан костим у црвеној боји, за колегиницу која је глумила ђавола. Можда бих и овде шила да немам толико домаћих задатака. – шаљиво прича Јана.

јана-јоксимовић
Јана у костиму анђела који је сама сашила

Учити глуму у Холивуду и Србији није исто

Студирање глуме у Холивуду није само гомила домаћег. На озбиљном и интензивном двогодишњем програму који организује Америчка академија драмских уметности Јана се учи позоришној и филмској глуми, глуми пред камерама, сценском говору, као и глуми уопште.

– Студирање у Холивуду се много разликује од студирања у Србији. Разлике нису толико осетне у градиву колико у начину на који се ради и учи. Пре него што припремимо перформансе за испит, сви имамо обавезу да напишемо биографију лика који играмо. Сада је то наше виђење представљено на десетак страница, а прве две биографије, од којих је једна била лична, морале су бити на 50 страна. Због тога што академија траје само две године, све што се ради је интензивније, конкретније. У Београду смо на пример имали предмет Сценске игре у оквиру ког смо радили елементе модерног плеса. У Америци се бавимо конкретним плесом и покретима, учимо Чарлстон, на пример. Сваки испит је мали перформанс за професоре и колеге студенте. То је слично као у Београду. – прича Јана.

Ипак тај интензивни темпо учења је не оптерећује, већ напротив подстиче је да буде све боља и активнија на настави и вежбама.

Весела и ватрена природа

Када се припремала за аудицију за Америчку академију драмских уметности, Јана је већ са успехом студирала глуму у Београду. Аудиција у Ослу била је једна од свега неколико које се организују широм света, а Јана је тако постала једна од ретких који су добили прилику да уче глуму од познатих светских глумаца. Како је од положеног пријемног до почетка школске године делило три месеца, а академија обезбедила само делимичну стипендију, Јана је одложила студије на годину дана.

– Требало ми је времена да регулишем питање визе, као и да прикупим довољно новца да бих уопште могла да одем. Захвална сам што су на Академији имали разумевања и одобрили ми то одлагање. За сада нисам имала прилику да сарађујем са неким познатим глумцима, мада нисам сигурна ни да бих смела да говорим о томе док сам њихов студент. Волела бих када бих заиграла пред камерама са Хју Џекменом и Никол Кидман. – каже Јана.

 Иако би највише волела да игра у различитим жанровима, јасно јој је да млади глумци немају ту прилику да у Холивуду бирају шта ће играти.

– Мене већ сада, чини ми се, повезују најчешће са комедијом. Вероватно због тога што у мени виде тај природни смисао за хумор и ведрину. Ја највише волим мјузикле, али знам да је до играња у мјузиклу потребно још много да растем. Што се улога тиче, донедавно ми је био сан да играм Јасмин из „Аладина“, али како су то већ снимили без мене (ха ха), сада желим да будем Есмералда из „Звонара из Богородичине цркве“. Мислим да ме обе ове јунакиње привлаче због своје ватрене природе. – каже Јана.

Шта за тебе значи бити Топличанка?

Бити Топличанка за мене значи управо то – ватрену јужњачку природу. Средина у којој одрастамо нас ипак обликује као личности. Морам да признам да донедавно нисам придавала томе значај. Међутим, сада када сам овде, осећам понос, да, поносна сам што сам из малог, другима небитног краја. Лос Анђелес је бар сто пута већи град од Прокупља, а опет Прокупље има више душе и чистоте. То је пријатељско место у ком људи осећају једни друге и брину једни о другима.

Из представе “Свињарева тајна”, приватна архива