„И би Југ Богдане, и би Топлица Милане, и би Неаније, и би телевизија!“ Милена Ивановић
НЕИСКОРИШЋЕНЕ ШАНСЕ – ДЕО ТРЕЋИ
Прокупље виђено из урбанистичког угла – аутор: Милорад Х. Јевтић, НИН 23. 2. 1975.
Један, рекло би се мали, детаљ у архитектонским новинама Прокупља такође привлачи пажњу. Савићева задужбина на врху Хисара, изграђена између два рата, временом је срасла са брегом и добила значај једног од особених градских знакова.
Међутим, када је требало поставити телевизијски репетитор појавила се идеја да би торањ на задужбини могао да му послужи као најзгодније и најјефтиније постоље, па је уклоњен кров и добијен објекат хибридног изгледа: пола зграда пола антена. Дугогодишњој небризи за остатке драгоценом средњевековног града на истом брегу додата је на овај начин и једна савремена непромишљеност.
Многе неповољне околности прате урбанизацију наших малих градова. Дуготрајни недостатак, а затим изненадно појављивање шанси за добијање већих инвестиционих средстава често захтевају брзе одлуке и измене у утврђеним плановима, па су грешке више последице наметнуте журбе него нестручног или несолидног рада. Поред утицаја оваквих ситуација, неки прокупачки потези могу се приписати и времену када смо мало бринули о нашој животној средини.
Уверени смо да ће данас, у атмосфери опште бриге за животну средину, посленици којима је поверена урбанистичка судбина Прокупља знати више да цене њене многобројне природне врлине и умети да их обогате племенитим људским радом.
Прва два дела текста Неискоришћене шансе можете прочитати на линковима
Кад архитекте о Прокупљу проговоре и Је л’ ти то рече да зграде ратују?
Топличанка је душа од жене.
