Деда Мраз ипак постоји!

Новогодишња бајка и необична прича о томе како Деда Мраз ипак постоји има своју премијеру на Дечјој сцени Аматерског позоришта „Хранислав Драгутиновић“, које ради при Дому културе Прокупље вечерас 27. децембра у 19 сати.

Полазници Школе глуме Дома културе представиће своје вештине и таленат играјући комад „Спашавање Нове године или Деда Мраз ипак постоји“. Текст је писала Србијанка Станковић, а представу су режирале Тијана Петровић и Данијела Стевић.

Од младих глумаца прокупачкој публици ће се представити Лука Милић, Луција Лакићевић, Анђела Стаменковић, Сара Аранђеловић и Мина Денић. У улози Деда Мраза традиционално је Срђан Бактијаревић.

Костиме и шминку припремила је Данијела Стевић, музику је одабрао Никола Бојовић, за сценографију и светла задужен је Милан Илић Трша, а за тон Предраг Славковић.

Цена улазнице је 150 динара.

Топличанка вам открива део необичне приче о три виле, једној принцези, једном краљу и једном јединственом Деда Мразу.

Спашавање Нове године или Деда Мраз ипак постоји

Пролог

(Принцезина соба. Виле Лена, Лина и Зорана певуше нешто док принцеза намешта таблу за „Не љути се, човече“.)

Вила Лина: (прилази напред и обраћа се публици) Некада давно у једној дааааалекој земљи, живела је једна принцеза…
Вила Лена: (добацује и не погледа у Лену) Није некада давно, него пре три дана. Није једна дааааалека земља, него овде где смо сад. И није живела једна принцеза, него једна принцеза, три виле, краљ, Деда Мраз…
Вила Лина: (помало љутито) Хоћеш ти уместо мене да испричаш причу?
Вила Лена: Не могу сад, видиш да постављамо игру за „Не љути се, човече“.
Вила Лина: Па видим не одговара ти како сам почела, па рекох да се заменимо!
Вила Зорана: ’Де, ’де. ’Ајд’ сад, да се не свађамо пред децом.
Принцеза: Хајде, стварно, да испричамо лепо и по реду како је било.
Лина: Онда ме не прекидајте више! (обраћа се публици) Дакле, драга децо… некада давно, а то је било пре три дана. У једној далекој земљи, ако посматрате из Африке далекој, дакле, овде у Великом северном краљевству, живела је и једна принцеза…
Принцеза: То сам ја!

Вила Лина: Јесте, то је принцеза. Њен љути тата – краљ. И нас три виле: Зорана, Лена и Лина, то јест ја. Пре три дана нисмо знале ни који је дан, ни кад ће бити Нова година, а богами и смрзавале смо се као да смо на Северном полу.
Вила Лена: Па скоро да јесмо.
Вила Лина: Опет она! Хоћеш ти да причаш?
Вила Зорана: Не одуговлачи, него испричај у кратким цртама и дођи! Чекамо те за игру.

Вила Лина: Па не може то у кратким цртама! Како у кратким цртама? Не прича се бајка у кратким цртама.

(Обрати се публици) Стварно ништа не знају! Ја ћу вам испричати све испочетка како је било. До пре само три дана ово је био почетак бајке. Живели смо оковани, снегом и ледом, без чаролије и радости. Нисмо имали право да славимо чак ни Нову годину! Замислите ту тугу! Краљ нам је све забранио. Видите, он је био много тужан у ствари откако је краљица умрла и онда је забранио свима у краљевству да буду срећни. Него, шта да вам причам, погледајте и сами како је било.

Душа од жене

Топличанка је душа од жене.