Театар Улица је настао из жеље младих људи да организовањем представа и осталих уметничких активности допринесе развоју културе у Србији. Театар званично посотји од септембра 2018. године и од тада се број чланова са 10 подигао на 33. Шта стварају ови млади људи?
У позоришту у ком сваки члан има своје задужење и активност, како на сцени тако и ван ње, лако и лепо се ствара уметност. Да раде праву ствар показују и награде, па су тако за кратко врем успели да дођу до срца публике и освоје пет награда на два фестивала, од којих је једна награда за најбољу представу.
Театар је основало десет ентузијаста – Новак Пулетић, Милица Ђуричковић, Катарина Јовановић, Никола Конџуловић, Ведран Боровчанин, Софија Ђурић, Душан Веселиновић, Јелена Никодиновски, Ирена Цветић и Маријана Мандић. Топличанка је разговарала са њима и открила шта је то посебно у Театру „Улица“ што је привукло више од 5000 људи да погледа њихове представе.
Зашто Театар носи баш носи назив „Улица“?
-То је у част свим оним људима који уметност стварају на улици, јер управо тамо је она најчистија, тамо где је сваки гледалац уједно и критичар, где нема одређене цене колико кошта то што су они створили. Нису „заштићени“ сценографом, редитељем, продуцентом, удобном салом… Просто су сами. Они, уметност и публика.
Које представе су део вашег репертоара?
За сада имамо пет представа на репертоару од којих су четири вечерње и једна дечија. Четири представе укључујући и дечију су ауторска дела наших чланова док је једна “Рогови у врећи”, рађена по мотивима пар страних филмова. Од жанрова имамо драме, комедије, трилере са примесама апсурда, све у свему гледамо да имамо што шареноликији репертоар и да за свакога има понешто.
Где играте ваше представе?
Углавном на сцени Академије 28, која нас је поставила на свој стални реперотар од сезоне 2019/20 и на ту чињеницу смо јако поносни.
Које су ваши планови?
Радићемо, то је једини план.
БОНУС ПИТАЊЕ: Рекли сте да имате шаренолик репертоар?
Да, почели смо са представом ,,Да ти кажем” једном животном драмом која се носи са испреплетаним судбинским повезницама, па смо радили друштвену ангажовану комедију ,,Како сте” која је била инспирисана филмом ,,Лајање на звезде”, затим представу са најдужим именом ,,Тамо негде у центру света где нас нема више, прича о њој и њему” која је инспирисана истинитим догађајима за време рата деведестих. Око нове године смо направили нешто и за наше најмлађе представа ,,Три златне власи”, где смо обрађивали тему другарства кроз народне пословице и наше бајке. Последња представа је представа ,,Рогови у врећи” која је уједно као што сам рекао/ла једина представа са нашег реперотара која није ауторски текст.
Недавно сте снимили и објавили химну театра. Кажите нам нешто више о томе.
Од септембра у оквиру Театра Улица постоји и бенд који чине наши глумци. Основна намена бенда је била да направи химну театра, што је и учињено, а било је планирано да се сними на пролеће. Међутим, спречени новонасталом ситуацијом око вируса COVID19, онемогућени да то урадимо у професионалном студију, решили смо да нашу публику почастимо химнном на овај начин – онлине, тако што ће сваки члан бенда снимити своју деоницу из свог карантина и то мобилним телефоном!
У оквиру акције #ВанУлице поклањамо вам овај видео.
Снимљено у карантинским условима, мобилним телефонима.
***
Текст песме: Катарина Јовановић
Аутор музике: Никола Драгашевић
Аранжман: Катарина Јовановић, Ведран Боровчанин, Никола Драгашевић
Аудио продукција: Никола Драгашевић
Идеја: Никола Драгашевић
Монтажа: Алекса Прљевић
Режија: Алекса Прљевић и Никола Драгашевић
***
УЧЕСТВУЈУ
Инструменталисти:
Ведран Боровчанин – перкусије
Алекса Прљевић – перкусије
Немања Рајовић – бас гитара
Никола Драгашевић – гитаре
Дејан Стојоски – хармоника
Саша Капланец – кларинет
Вокалисти (по редоследу појављивања):
Катарина Капланец
Сандра Миленковић
Катарина Јовановић
Теодора Шемић
Репери:
Јован Станковић
Никола Конџуловић
Најављивач:
Новак Пулетић
Викар:
Душан Веселиновић
Плесачи и остали учесници
Теодора Петровић
Марија Мијајловић
Софија Ђурић
Милица Николић
Лука Новаковић
Александар Ђукић
Мирослав Маринковић
Пас Доби
Наратори на крају видеа:
Загорка Капланец
Милица Ђуричковић
Јелена Стевановић
Петар Стевановић
Страхиња Милекић
***
Посебна захвалност:
Николина Драгашевић
Јован Ђукић
Урош Маравић
Огњен Димитријевић
Пишем и инспиришем.
