Стеван Пиале: Без рада се ништа не може постићи

0
стеван-пиале
Фото: Видоје Манојловић
Стеван Пиале је српски позоришни, филмски и телевизијски глумац који је популарност стекао улогом Луке Ожеговића у серији “Игра судбине”. Глумио је у серији “Село гори, а баба се чешља”, филму и серији “Шешир професора Косте Вујића”, филму “Бићемо прваци света” и серији “Шифра Деспота”, као и у више од 40 представа попут “Казанова против Дон Жуана” , “Источни анђео” и других. Редовно игра представе у Позориштанцету Пуж, а са Матејом Поповићем води “Чича Мичино позориште”.
Повремено пева и свира гитару у “Фалш бенду ” сачињеном од десетак глумаца који се састају у слободно време. Поред глуме бави се и синхронизацијом цртаних филмова.

Како сте закорачили у свет глуме?

Када сам имао петнаест, шеснаест година нисам ни помишљао да ћу бити глумац. Моји родитељи су се бавили аматерски позориштем и ја сам одрастао у позоришту. Упоредо сам се бавио спортом и долазио у позориште. Све се десило чудно. Ја сам у четвртој години средње школе одлучио да упишем глуму. Нико ми није поверовао да ћу ја стидљив и уписати глуму. Припремао сам се и први пут сам пао код Владе Јефтовића. Наредне године опет сам покушао на ФДУ и пао и потом сам уписао Академију уметности у класи професора Ивана Бекјарева. Глуму сам заволео на академији.

Да ли више волиш глуму и спорт?

Волим и глуму и спорт. Глума има посбано место у мом животу. Играо сам фудбал и кошарку и био успешан. Можда бих више постигао да нисам био стидљив.

Шта можеш да нам кажеш о свом првом филмском искуству?

Моја прва улога пред камерама је била у серији “Село гори, а баба се чешља”. Лепо сам се снашао у тој улози. Постоји одређена доза страха када први пут станеш испред камера, јер ми на академији нисмо имали рад испред камера. Кад видиш да си супер одиграо свој лик и дао све од себе доза тог страха нестане.
стеван-пиале
Фото: Милан Цвијовић

Како је била радити на сету серије  Шешир професора Косте Вујића”?

Снимали смо 50 дана. И екипа је била сјајна. Са свим ти глумцима и даље сам у контакту и са Матејом Поповићем основао сам и “Чича Мичино позориште”. Сарадња са Александром Берчеком је била предивна. Он је увек био ту да пружи савет и када га гледате на сету крадете занат, особине које су јако добре.
стеван-пиале
У серији “Шешир професора Косте Вујића”

Како сте се припремали за улогу Луке Ожеговића?

У септембру када сам припремао своју свадбу позвали су ме за кастинг за улогу Матеје. Сматрао сам да не треба да се обучем у одело и дошао сам и када сам видео да је Павле Јеринић сав скоцкан. Знао сам да ће он добити ту улогу. Онда сам пробао и улогу Луке, Алексе. Два дана после моје свадбе позвали су ме и тако сам добио улогу. Од свих тих улога сматрао сам да ми је лик Луке најближи.

Како је радити у позоришту, а како снимати испред камера ТВ серију?

Ја веома волим рад у позоришту и до сада сам одиграо преко 40 представа. Другачије је радити у позоришту и ту је посебан однос са публиком, које на снимању серије нема. Снимање је веома брзо. Ми имао две екипе А и Б, које снимају паралелно. У току једног снимајућег дана, који почиње од 7 ујутру и траје до 19 увече ми снимимо 15 сцена. Тај материјал обухвата једну и по серију. Пошто је све веома брзо, трудим се да када погледам епизоду исправим на наредном снимању своју грешку.

Да ли сте очекивали велику популарност?

Они су нам рекли да ће серија бити популарна као серија “Истине и лажи”. Заиста нисам очекивао да ће бити велика популарност. Сада су нам објаснили како све то функционише и шер, односно колико људи прати серију. То сведочи и велики број пратилаца на друштвеним мрежама.

Играли сте у серији ” Село гори а баба се чешља ” и сада играте у серији “Игра судбине “, како је радити са старим глумцима попут Радоша Бајића, Данице Ристовски, Слободана Ћустића и других?

Улогу у серији” Село гори а баба се чешља” добио сам захваљујући Љиљани Стјепановић, која је добра пријатељица моје мајке и она ми је као тетка. Моја улога у тој серији није била толико битна и нисам имао много кадрова. Посебна су била та дружења и једно ново велико искуство. На сету “Игре судбине” заиста смо као једна породица. Од октобра од када смо кренули са снимањем које је трајало до пре месец дана није било ниједне свађе на сету. Стари глумци имају одличан однос према нама и у том односу нема сујете. Увек су ту да нам најбољи начин помогну, не показујући према нама неку врсту сујете.
стеван-пиале
У серији “Игра судбине”

Да ли постоји нека анегдота са снимања серије “Игра судбине”?

Има много смешних догађаја ,а мени најсмешнији догађај је када сам снимао са Матеом Милосављевић, Софијом. Снимали смо сцену када сам ја био код ње у стану и она ми је рекла да морам да казним Милу. У том тренутку мени је било јако смешно како да казним девојку која ништа није урадила. Обоје смо се у току те сцене смејали као ментоли. Неколико пута смо понављали ову сцену и морали смо да тражимо паузу. Сцена је снимљена након сат времена тако што нисмо гледали једно друго у очи и са дугим паузама.

Шта можеш да нам кажеш како ће се кретати лик Луке?

Нећу ништа да вам откривам. Само на крају мислим да вас Лука неће разочарати. На шармантан начин покушавам да ублажим неке његове особине.

Одиграли сте више од 40 представа. Која је ваша омиљена?

То је представа “Источни анђео”. Сценарио је написала Љиљана Лашић и у представи играмо она , Љиљана Стјепановић и ја. Мислим да сам ову улогу највише освојио.

Како је позајмљивати глас ликовима из цртаних филмова?

Потребно је искуство и имати слуха. Мораш радити, јер нико ти неће објашњавати и да пливаш. Веома занимљив рад.

Ваша порука за младе?

Чиме год да се бавили ,свако треба да искаже своју истину. Људи имитирају друге и то није што публика жели да види. Треба да ти све од себе, своју истину приказати на најбољи начин. Свирајте, певајте, читајте,пишите, глумите јер је то најбољи рад за вас. Без рада ништа се не може постићи.
Разговарала: Мирјана Ранђеловић