Страхиња Блажић: Филм је вечан запис

Од
Душа од жене
-
0
страхиња блажић
Фото: Страхиња Блажић, приватна архива
Страхиња Блажић је српски позоришни, филмски и телевизијски глумац. Играо је у филму и серији „Бићемо прваци света“, филмовима „Изгледа да смо сами“, „Отаџбина“, „О животу и смрти“ и серијама „Група“ и „Швиндлери“. Публика га највише памти по улози легендарног кошаркаша Небојше Поповића у серији и филму „Бићемо прваци света“.

Како си пожелио да постанеш глумац?

Много раније него што сам заволео глуму волео сам музику и даље је волим. Глумом сам почео да се бавим у другој години средње школе, како бих заборавио на природне науке, пошто сам био ђак Електротехничке школе. После четврте године пробао сам да упишем ФДУ и први пут сам пао. Другог пута сам упао и тако је све кренуло.

Какво је твоје прво искуство са камерама?

Ја сам још као студент снимио 20 студентских филмова, на шта сам веома поносан. У другој години играо сам у 5 филмова тако да су Срђан Голубовић и Дарко Бајић морали да издвоје филмове у којима се не појављујем ја стално. Потребно је самоиницијатива, да се трудите да упознате што више људи. Мени је веома драго што сам играо у филмовима редитељке Катарине Кољевић и редитеља Николе Здравковића.

Твоја прва велика улога је у филму и серији „Бићем прваци света“. Како си добио улогу кошаркашке легенде Небојше Поповића?

До улоге сам дошао на великом кастингу, на коме су се пријавили многи глумци и из окружења. Нисам очекивао да ћу добити главну улогу. И када само играли једну испитну представу коју је Дарко Бајић одгледао. Ујутру ме је позвао, дођи сутра и ја сам мислио сигурно има неку улогу за мене. Када сам дошао тамо су били Милош Биковић, Марко Јанкетић, Александар Радојичић. Тада сам сазнао да сам добио улогу. Ову улогу требао је да игра Никола Ракочевић, међутим он није могао и ја сам добио ову улогу у трећој години академије.

Како је било на сету?

Једно предивно искуство. Дивна екипа од које сам научио много тога, од сваког крао занат. Дружења су заиста била предивна. И данас имамо супер односе, поготово се ја највише дружим са Марком Јанкетићем.

Бавио си се кошарком, да ли то значи да ти није било тешко снимати игре кошаркаша?

Мени није било тешко. Доста дуго сам тренирао кошарку и прекинуо када сам схватио да нећу бити кошаркаш. Акценат у филму и серији био је да се покаже живот и њихове особине кроз наше ликове.

Да ли постоји нека анегдота са снимања филма и серије „Бићемо прваци света“?

Има их пуно. Сада сам се сетио ове две. Када смо снимили у Шапцу једно вече отишли смо у кафану „Мали Балкан “ и пили целе ноћи. Ни два сата нисмо спавали. Сутрадан смо снимали неку сцену када Марко Јанкетић и ја посматрамо играче, заспали смо у кадру и директор фотографије нам је рекао :“Какви сте старци!“, не знајући да је нама то од непроспаване ноћи и пића.
Има и анегдота када смо снимили у возу и неко је требао да оде по воду. И ми не знајући да је стигао холивудски глумац Џон Савиџ ми смо њега послали по воду. Када су нас питали кога смо послали, остали смо зачуђени. И када се Џон Савиџ вратио сви смо се смејали.

Која је разлика по теби између филма и позоришта?

Позориште је нешто другачије и оно се деси у одређеном тренутку, тог момента, док је филм вечни запис. У позоришту имамо поистовећивање са ликовима, карактерима. Док је на филму другачије и имамо крупан кадар и још много различитих ствари.
бићемо.прваци-света
Фото: IMDB

Ко су твоји узори?

Имам много узора, издвојићу Мишу Јанкетића, са којим сам се доста дружио и Стеву Жигона. Пре неки дан сам поново погледао „Отписане “ и „Повратак отписаних“, веома квалитетна серија, а глума тог времена и даље се тражи.

Како си се спремао за улогу дилера Косте у серији „Група“? Да ли је било тешко?

Не, није било тешко играти дилера. „Група“ је била специфична и снимала се три месеца. У време када смо снимали једина промена за мене била је да сам имао 91 килограм, а имам 85. То је било другачије за мене. Ја сам одрастао на Новом Београду са Звездиним навијачима тако да сам у глави тачно имао тај лик. Знао сам на који начин желим да га одиграм.

Шта можеш да нам кажеш о улози у серији „Швиндлери“, која креће са емитовањем на РТС-у од 25. априла?

Прихватио сам позив Немање Ћеранића са којим сам радио у серији „Група“. Глумим Станислава који се од свих других разликује, јер су сви преваранти.

Коју улогу би издвојио као своју омиљену?

То је улога коју сада играм у филму „Лихвара“ . Ова ситуација је прекинула снимање и веома смо се трудили за овај филм јер се снима из сопствених средстава. Мени је изазов да играм зеленаша.

На који пројекат, улогу си најпоноснији?

Поносан сам на представу „Калупљивање“ Максима Милошевића.

Рекли сте нам да се поред глуме бавите и авантуристичким излетима, водите људе у природу. Природа је веома посебна и какво је човеково опхођење према природи по теби?

И сада имамо ситуацију да човек жели да промени оно што не може. Веома је лоше стање код нас у природи. На кањон Увца водио сам преко 1500 људи и језеро је скоро пресушило. Свуда у природи је много смећа. Не само у природи него и у градовима има пуно смећа. Када нам природа враћа и кад настане проблем ми се кријемо у кући као мишеви и преплашени смо.

Да ли ће се то променити?

Нажалост неће , јер ми живимо у капиталистичком времену када је новац најбитнији. Имам једног другара који је инжењер и он ми је рекао да се у Винчи прави фабрика која ће спаљивати смеће. Тамо има много депонија и то значи да ће Београд бити још загађенији. Драго ми је да су се становници Старе планине изборили против МХЕ. Ово је пример да кад се нешто жели може да се оствари.

Ваша порука за младе?

Будите своји! Не треба слушати ничије савете. Верујте у себе јер ви најбоље знате шта желите. Негујте себе и трудите се да што најбоље изградите себе.
Разговарала: Мирјана Ранђеловић

ПОВЕЗАНЕ ОБЈАВЕВИШЕ ОД АУТОРА