Ја у слици и речи – Прваци ОШ „Дубрава“ у Књажевцу

Прва награда за ученике млађих разреда на конкурсу „Ја у слици и речи“ припала је ученицима I-2 ОШ „Дубрава“ у Књажевцу. Због маштовитости, невиних дечјих мисли и чистог израза радова свих ученика учитељице Данијеле Јеленковић, жири је донео одлуку да не издваја радове већ да прву награду додели целом одељењу.

Топличанка вам овом приликом представља бисере дечјих реченица које су пристигле на наш конкурс и опчиниле нас.

Ја у слици и речи – Миња Василијић

Мој свет је чаробан и леп, пун среће и забавних ствари. Иако је стварност лепа, понекад маштам, у тренуцима док цртам и те своје мисли претворим у слике.

Ових дана се надам да одем са мамом на Малту јер је тамо тата. Заједно са њима бих и даље била спавалица, уметник, љубитељ клавира и књига, љубитељ лопте и игара.

Јер мој дан се састоји од игре, учења, забаве и одмора.

Ја у слици и речи – Ђорђе Величковић

Волим да се играм са децом.У току дана пишем домаћи задатак и волим да читам. Идем на тренинг. Играм се са гормитима,то су моје омиљене играчке.

Маштам да одем у Париз и видим Ајфелов торањ. Али пре свега тога надам се да ће проћи овај вирус јер једва чекам да кренем у школу.

Ја не волим када неко лаже и када се много хвали.

Ја у слици и речи – Димитрије Ђорђевић

Ја сам Димитрије, дечак од 7 година. Дечак као и сви остали дечаци, али по нечему и другачији.

Имам црну косу, браон очи, идем у први разред, волим да играм одбојку и игрице. Живим са мамом и татом и ми смо срећна породица.Кад порастем волео бих да будем менаџер, али и успешан одбојкаш. Често маштам да имам пуно пара и да могу да одлетим на Месец и да помажем сиромашној деци и болеснима и да себи купим ајфон 6.

Али пре свега тога морам добро да учим и будем добар ђак. Тако кажу моји родитељи. Тако ће и бити јер ја ћу се трудити.

Ја у слици и речи – Ива Живић

За ову причу морам да отворим албум са мојим сликама и видим ко сам ја.

Прва слика је са мог крштења,весела и насмејана девојчица. Идем даље,слика из вртића, са приредбе, где рецитујем са осмехом песмицу за осми март. Долазим до слике учешћа и такмичења са фолклором у Грчкој, а ту су и слике са златном медаљом из Сарајева за најбољу денс групу.

Овај албум сам испунила,али отварам нови који ћу, надам се испунити сликама са неких екскурзија, дружења са другарима и мојим новим успесима са разних такмичења.

Ја у слици и речи – Нина Јеленковић

Мој свет је моје здравље, моје срећно детињство, моја пориодица и моја школа. Потрудићу се да будем добар ђак и кад одрастем да постанем ветеринар.

Мало сам повучена и стидљива, али сам ипак срећно дете. Желим да се што пре вратим у школу и да се видим са другарима.

Мој дан је увек разигран. Играм се са својом мацом, пишем, цртам и читам. Инспирише ме моја Цица маца.

Ја у слици и речи – Трифун Јовић

Моје име је Трифун. Највише на свету волим да се играм са другарима. Никад не волим да сам сам, тада се пуно плашим. Када порастем желео бих да истражујем животиње које до сада нико није видео. Пуно волим да се шалим са другарима и да их засмејавам.

Мој дан је увек испуњен игром и смехом.

Ја у слици и речи – Матеја Милошевић

Обичан сам дечак као и сви остали. Када бих себе сликао била би то једна чаробна слика.

Зашто? Зато што сам ја,како мама каже, сав свој. Не постоји толико велики папир на коме бих могао да сместим све речи о себи. Почећу причу овако… дечак сам који воли да се дружи са другом децом,волим вожњу бициклом и скејтом. У ствари, ми деца смо сва иста, волимо сви исте ствари.

Зашто? Зато што су деца-деца.

Ја у слици и речи – Петар Миљковић

Ја се зовем Петар. За двадесет дана пуним осам година. Добар сам ђак првак.

Мама каже да сам толико радознао, да сам се родио месец дана раније само да бих што пре видео свет. Волим природу и зато је фотографишем. Маштам о томе да посетим разна далека места и да их истражујем.

Обожавам спорт. Тренирам стони тенис и планирам да упшишем музичку школу и научим да свирам гитару. Имам много жеља и интересовања и надам се да ћу их остварити.

 Ја у слици и речи – Ивона Митић

Зовем се Ивона. Идем у први разред. Имам крупне плаве очи и дугу косу. Обожавам животиње и по цео дан с играм са малом мацом и зеком. Волим да се играм и са разним маленим играчкама, да слажем коцке, возим бицикл и ролере. Најчешће се играм са другарицом из комшилука, Милом, зато што живимо близу и добра је другарица. Када порастем волела бих да радим у некој књижари.

Ето таква сам ја.

Ја у слици и речи – Огњен Ранђеловић

Често размишљам чиме бих се у животу бавио. Волео бих да заувек останем безбрижно дете.

Пошто је то немогуће маштам да постанем рибар. Пловио бих морима у великом броду са именом ”Стара Бети”. Ловио бих ајкуле и морске јежеве. Онда би их вратио у воду јер ја јако волим животиње.

Ја у слици и речи – Мара Станишић

Мама каже да сам осећајна, весела, маза и пажљива, али и несташна, брза и непредвидива.

Једног дана сам, не размишљајући о последицама, умало обесила свог омиљеног мачка. Како ми је досадило да у крилу мазим омиљеног Ђолета, пожелела сам да се заједно прошетамо. Упркос мом дозивању, он је наставио да преде, окренувши шапице навише и очекујући даље чешкање. Желећи да истрајем у својој намери, ставила сам му поводац око врата и почела да га вучем. Љута што ме вољени љубимац не слуша, гледала сам како се опире и како му окице постају све крупније.

На сву  срећу, наишла је моја сестра, брзо га ослободила  и објаснила ми шта је могло да се деси. Након тога сам се данима осећала лоше.

Од тог тренутка, једнако водим рачуна, како о својим, тако и о потребама вољених људи око себе, али и о животињама.

Ја у слици и речи – Никола Никодијевић

Као и свако дете и ја највише волим да се играм. Моја игра почиње у соби, са братом. Када будемо бучни, мама нас замоли да изађемо наспоље. Ту дође још другова, па је игра лепша. Понекада са друговима причам шта сањамо. Кажем им да ми је најлепши сан био када сам летео. Понекада причамо шта ћемо бити када порастемо. Кажем да ћу бити фудбалер.

Али, док порастем, чека ме школа. А, у школи још пуно учења. То учење мени и није баш најбоље. Уз помоћ учитељице, научићу све.

Ја у слици и речи – Мила Трајковић

Волела бих да лако опишем себе и свој дан, Али… за који тренутак да се одлучим? Који ми је најдражи?

Волим када ме мама ујутру чешка и мази по коси. Онда дође мој мачор Цицко и тражи игру. Мој брат Максим и ја, након доручка имамо сво време овог света да се играмо са нашим мачором. Понекада чак помислим да је љубоморан на мог брата јер њега волим више! Али, можда ми се то само учинило.

Срећна сам када одем код бабе на село, када сам у природи где има пуно бубица и животиња које миле свугде унаоколо. Размишљам о  облацима и киши. Може ли се из њих појавити нека вила? Како са њом да се играм? Испричала бих јој једну тајну жељу коју никоме нисам поверила. Онда бих сачекала да ми помогне да се оствари.

Тако ја видим један свој дан, мали и сићушан.

Душа од жене

Топличанка је душа од жене.