Алергије – све чешћи здравствени проблем код деце и одраслих.
Наше тело је „програмирано“ да одреагује на све што нас „напада“ из спољашње средине. При сваком првом контакту са „нападачем“ тело одлучује да ли је он штетан или не. Тако се сваки пут изнова бори са бактеријама и вирусима, али не и са разним другим спољашњим факторима који нам не угрожавају здравље.
Ипак код неких особа се јавља реакција и на њих. То је тзв. неуобичајени и непримерени одговор имуног система на различите факторе средине. У преводу АЛЕРГИЈА.
Ова реакција преосетљивости узрокована је спољашњим факторима које називамо алергенима.
Који су симптоми алергије и могу ли се спречити? Како можемо да побољшамо здравље у кући и унапредимо квалитет свог живота? Прочитајте.
Који су симптоми алергија?
Симптоми алергијских реакција се разликују у зависности од врсте алергена који их узрокују. Варирају од благих у виду црвенила коже, преко иритације дисајних путева до анафилактичког шока – најтежег облика алергијске реакције.
Како изгледа алергија на лекове?
Како лекови представљају пречишћене хемијске супстанце страног порекла тако могу да изазову активацију имуног система.
При алергијској реакцији могу се јавити свраб, осип-копривњача, отицање екстремитета, увећање лимфних чворова. Уколико је реакција јача може доћи и до спазма дисајних путева и у крајњем случају долази до анафилактичког шока. Ово је најтежи облик алергијске реакције а праћена је отицањем језика, отежаним дисањем, појачаним лупањем срца, знајењем и наглим падом притиска. Уколико се не делује правовремено може доћи до смрти.
Алергија на лекове може бити узрокована било којим леком или његовом помоћном супстанцом али најчешће су то лекови из група:
-антибиотика (пеницилин, цефалоспорини, тетрациклини)
-сулфонамида
-антиепилептика (фенитоин, карбамазепин)
-нестероидних антиинфламаторних лекова (ибупрофен, диклофенак, ацетилсалицилна киселина, индометацин, кетопрофен)
-инсулини животињског порекла
-супстанце биљног и животињског порекла (прополис, ехинацеа, кантарион, бршљен)
Алергије на храну
Нутритивни или алергени хране су све чешћи. Они најчешће изазивају стомачне проблеме као што су мучнина, повраћање, дијареја, болови у стомаку. Такође се могу јавити и црвенило, екцем или осип.
Веома је битно водити рачуна приликом увођења немлечне исхране код деце. Свака нова намерница представља потенцијални алерген. Неке од намерница које изазивају алергије су кикирики, ораси, бадеми, соја, пшеница, бобичасто воће, јаја, млеко, морски плодови.
Алергије на лицу
Са све већим развојем козметичке индустрије и све већим бројем козметичких препарата на тржишту долази и до све чешће појаве алергија на кожи посебно на лицу. Алергије пре свега изазивају мириси и презервативи у козметичким производима. Зато се препоручује коришћење производа без мириса и без презерватива из домена медицинске козметике.
Велику замку представља природна козметика која садржи биљне компоненте недовољно испитаних својстава.
Алергијске реакције код деце
Чак 50% оних код којих је потврђена алергија на неки алерген јесу деца. Овај број се константно повећава али се тачан узрок не зна. Оно што је чињеница је да су деца подложнија оваквим реакцијама јер се њихово тело тек упознаје са околином и свим што она са собом носи. То понекад збуњује тело и оно се неконтролисано бори против свега што доспе у тело.
Тако су реакције на храну чешће код деце него код одраслих, али такође неке и „прођу“ кад се тело упозна са њом.
Ипак најчешће алергије код деце су респираторног типа. Могу бити сезонске или несезонске. Сезонске су оне које називамо поленским алергијама, изазване поленом дрвећа, цвећа и трава. Код нас сезона полена траје од фебруара до новембра. Концентрација полена се смањује у кишним периодима а повећава за време суше и топлих дана.
Несезонске алергије су присутне током целе године. Изазивају их гриње, прашина, буђ, длаке кућних љубимаца.
Студије су показале да је алергијска реакција наследна у скоро 50% случајева када је један од родитеља алергичан и 60-80% када су оба родитеља алергична.
Потврђивање алергије
Да би се са сигурношћу рекло да неко има алергију потребно је урадити алерго тест. Постоји неколико врста тестова:
-кожна проба- алерген се директни наноси на кожу и чека се неко време да дође до реакције
-нутритивни тестови-контролисана исхрана како би се утврдио потенцијални алерген
-тестови крви-анализа постојања антитела у крви за различите алергене.
Како би се избегле алергијске реакције лекари саветују:
-избегавати шетње за време сунчаних и ветровитих дана
-избегавати одлазак у природу дан после кише јер је тад концентрација полена у ваздуху највећа
-ношење шешира и наочара за сунце у току дана
-избегавати шетње поред и кроз површине обрасле у коров
-обавезну примену прописане терапије
