Јутро је и гола лежим на кревету. На сточићу поред кревета две чаше, скоро испијена флаша шампањца и две угашене цигарете у пепељари. На поду разбацане мајица, фармерке, веш и патике од синоћ.
Све је ту, само тебе нема. Оставио си два непоједена кроасана, много неизговорених речи, разбацане мисли, немир у телу, фрустрацију у души и нестао. Као да никад ниси ни постојао, а јеси и мени си био цели свет.
Хоћу да се вратиш, да заједно гледамо романтичне филмове и да се љубимо, да заједно испијемо још много флаша шампањца, испушимо још много цигарета, гледајући се кроз дим и да летимо у висине. Хоћу те сада, овде, поред себе, да довршимо све што смо започели синоћ, али тебе нема.
Окрећем се на бок и хватам телефон. Један пропуштен позив, али ниси ти. Спуштам телефон на сточић поред кревета и пружам руку још мало. Хватам паклицу цигарета, извлачим једну, палим и вучем први дим. Гледам како полако нестаје у соби и како му се губи сваки траг.
Подсећа ме на тебе и твој нестанак јутрос. Вучем још пар дима и желим да се ни не појавиш, јер дим који сам малопре испустила је нестао као ти и није се вратио. Схватам да нећеш ни ти. Ти си временом излазио из тела, мисли, срца и душе и изашао си, а ја то нисам ни видела, ни осетила.
Наша љубав је била цигарета, која је изгорела, а јутрос се и угасила. Време је да се запали нова.
Све(т) видим очима песника и душом уметника.
