Да ли је човек само биће или вук који није срећан?

0
дете
Фото: Радослав Вељовић
Да ли је човек само биће или вук који није срећан? Ко смо ми заправо? Само кост и кожа која хода или бујица осећања. Нема веће радости од оне кад збројиш све своје вредности.
Новцем све се купује, сем крхке душе. Новац је пролазна хартија. Данас  је његова вредност  велика, а сутра је безвредан. Безвредан или беспоштен – увек је у моди. Привлачи огромне масе. Масе истих и масе жељних славе. Како у томе не видимо проблем? Зашто проблем? Маса је попут каљавог  пепела, а један човек је само жар у ватри.
Не можемо сви бити исти.

Врлина је бити различит.

Слободан у исказивању  својих  мисли. Мислити својом,а не туђом главом. Нажалост супротни сањари одбачени су од света. За њих њихова реч и дела свету су пустош. Пустошење, као када хорда постане јача и храбрија од туђина.
Фото: Радослав Вељовић
Коме то смета? Зашто различити увек страдају? Њихова срца рањавају, а они страдалнички подносе све несреће, круте и непожељне речи. Чистији су од злата, а вреднији од бисера. Носе искреност  и правду попут Мојсија и воле људе, иако су неприхваћени, понижавани јер истим лулама не одговара њихова надмоћ. Слобода је њихово ордење и поносним кораком путују међу анђеле.
Чувари су и пастири својих предака. За разлику од  кројача, који бело одело господски шивено за хрпу истих носе,посебни су кројачи поштења и њиме се диче. Опроштај њихов је хлеб насушни. Знају да свако има право на грешку,али и на покајање и помиловање. Посебни никада неће судити,а исти ће осудити,иако су грешни. Бациће све камење наше планете на устукла плећа.
Кад часовници откуцају и време дође на наплату неће имати храбрости да последњи пут се погледају лицем у лице. Сва стаклена огледала постаће парче њихове грозоте. Неће имати ни Зевсову стрелу, ни Аријаднино клупко. Ни ђаво неће моћи да их оправда,а они разнолики у чијим венама љубав тихо лелуја постаће пастири једног рода,светосавски и Савини дружбеници.
Њихови светачки погледи и светлост биће вечна кандила.Биће поносни јер су слободни иза себе оставили највећи паметник човечанству. Заветовали су аманет љубави. Није грех бити супротан и поука је да волиш. Љубав је кључ опстанка.
Пише: Мирјана Ранђеловић