Драги трагачу за љубављу,
Жао ми је што те не познајем. У време, када писма нису модерна, ја сам добила писмо. Види се да си заљубљен у речи. Можда сам својим „замрсила“ туђа срца на невиђено… Ко зна!? Треба заслужити нежности. Не знам чиме сам их ја заслужила, али немој да претерујеш са тим неспавањем. Ја сам по туђој потреби камен, а по својој птица. У последње време срце успорава, мислим да ја нећу да трагам. Права љубав не повређује ничија осећања. Непотписано писмо свакако је „фора“. Срећа твоја, нисам толико модерна, па волим писма. Стотине и више хиљада нежности имам, али ето, појма немам ко ће да их заслужи.
Твој верни читалац
У доба короне стигло писмо! Замислите, право! Писано пенкалом, љубавно и љубазно. Ко још шаље писма!?
-Колико дуго нисам чула да је неко добио писмо, још љубавно!
-Неко се шали са мном.
-Баш је романтично.
Писмо је непотписано. Човек писмен и лепо васпитан, али нема име.
-Знаш шта ми је драго, темељно чита моје текстове и делове користи да ме разнесе…
-Шта, ако је неко „наш“!?
-Не. Пише 11101 Београд.
Мислила сам да је нека опомена за неплаћени рачун. Што човек може да се превари.
-Човек је у заблуди – смеје се.
-Није тачно! Што уметница може да се заведе, то не може нико.
Шта ми направи човек!? Чуј, верни обожавалац! Откад то нисам чула. Нисам ја никаква звезда, али сам изгледа лепак за мистерије.
-Види се да је човек романтичан, да је писмен. Старовремски. Ипак ћемо да те удамо!
У срећна времена, писмо је било једини вид комуникације, који је спајао срца великих даљина. Тата је мами писао из војске, годину дана, без прекида. Нисам знала да тако добро пише, док из писама нису излетели стихови, који раздиру душу.
Није ни чудо што се удала за њега.
Ако цениш да и ја „падам“ на писмо, ако! Али тата се потписао, па смо се родиле Бојана, ја и Марија. Чуда ничу од тих писама.
Танка је линија. Не волим, кад се пређе.
Трећи фебруар је за мене битан датум. Не знам како га је погодио. Можда је случајно, ако није намерно! Неко устаје рано. Па је читавих 11 грама речи спаковао у судску коверту и већ у 10 ујутру, послао. Или си много вредан, или ти се много свиђам.
Људи изазивају разноразне осећаје. Овај је очаравајући са дозом префињеног страха.
Префињеног, зато што :
-Желим још много тога, ако тиме неће бити повређена нечија осећања.
Ко год да јеси, хвала ти! Не можеш да повредиш никог чистим срцем. Само се наредни пут потпиши, не чекај да се разоткриваш! Писма јесу архаично лепа ствар, али жене нису.
Знаш ону чувену:
„Ископаће тебе, Били, ја кад ти кажем!“ ( изговорено само у смислу „разоткривања“).
Пишчева мисао треба да продире у људске душе.
