Ne treba život posvetiti samo obrazovanju, školama, fakultetima. Treba se zabavljati, voleti. Ti ćeš upisati Medicinski fakultet i najlepše godine života, celu mladost ćeš potrošiti učeći. A život? Ljubav? Ništa.
Znaš, ja sam htela da budem tvoj kostur. Htela sam da te pustim da na meni nagoj izučavaš anatomiju. Jer medicina će te naučiti svemu o ljudskom telu, ali nikada te neće naučiti kako da (za)voliš ženu. Neće te naučiti da razlikuješ kose. Prave, kovrdžave, farbane, prirodne, duge, kratke, sve će ti biti nebitne.
Gledaćeš različite oči, ali se nećeš zagledati ni u jedne. Videćeš različite usne, ali nećeš znati koje ti se ljube. Dodirivaćeš ključne kosti, grudi, stomake nekih nepoznatih žena i nećeš znati razliku.
Doktorima je ključna kost, baš to – samo obična ključna kost. Stomak nije samo stomak i grudi nisu samo grudi. Treba naučiti voleti baš te jedne izražene ključne kosti, ljubiti baš te grudi i maziti baš taj stomak.
Nažalost, to te medicina ne uči! Nikada te neće naučiti na kojim bedrima je lepo spavati i kako se sluša srce bez stetoskopa. Medicina te uči da budeš doktor, ali ne i čovek. Uči te izučavanju anatomije, ali ne i voljenju iste. Uči te da lečiš ljude, ali ne i da ih voliš, da se zaljubiš. A to… To je baš tužno!
Sve(t) vidim očima pesnika i dušom umetnika.
