Ja

0
Фото: Pexels.com

Ја сам своја. Говорим све што треба да знаш. Ја никада не говорим без разлога. Користим се речима да ти улепшам живот. Ја зато постојим.

Ја сам се родила у време, када су се мајка и отац волели као нико данас. Ја сам научила да волим све људе, ма какви да јесу. Ја сам позорница на којој је дозвољено представити се у стварном руху. Ја сам средње дете својих родитеља, онај део сендвича, који је најслађи и људи га једу са задовољством.

Ја нисам најпаметнија за свој живот, али на мојим грешкама уче нове генерације. Ја пишем, зато што поносно делим љубав са другим људима, а волим све што хода земљом и лети небом.

Ја сам људима јутарња роса. Никада нисам одбила да их умијем и обучем. Ја сам шарена лопта, коју су, намерно или ненамерно, котрљали свако према жељеном месту. Говорим ко сам, јер не ценим људе, који дефинишу човека због туђих речи и лепе етикете. Ја лепим само романтичне маркице на ковертама, у којима су писма и љубав за срца неснађених, који немају где да је настане.

Није лако бити ЈА! Ја немам проблем са речима. То смета људима, али не и птицама, не и травама, не и дрвећу. Зато ме некад није брига. Ја сам она, што живи за децу и човека, који ће да је буди сваког јутра. Ја се тешко будим. Али када се пробудим, ја сам за тебе будна доживотно.

sauna-devojka
Фото: Unsplash.com

Ја сам вртоглава појава. Лепак сам за мекушце, за избирљиве људе, једнолика, страшно љута, ако ми накачиш на врат своје грешке. Никада се не облачим како се другима допада. Ја знам ко сам! Ја људима делим срећу, а немам је некада ни за себе.

Смејем се толико, да људи мисле да никада нисам плакала. Не умем да кажем када ми се прикраде лисица и однесе моје снове. Ћутим, када више немам баш ништа да кажем. Кад ја заћутим, обично више ниси мој круг интересовања. Из људи извлачим резаче да, када се моје срце мало умори, да зарежем, да наставим даље.

Сви људи имају резаче. Само неки не умеју да их користе. Поломе се. Ја сам се ломила тражећи добро у људима. Више пута сам крпила душу сама, не замарајући друге. Мени ништа није тешко, све док си сунце, које уме да засија у мојим тешким данима. 

-Аман, жено, има ли краја!? Не дроби више!

-Нема краја! Ја сам бескрајна.

Кад би свако био бескрајан, никада не би било досадно. И љубав би била бескрајна. Овако, морам сама… 

Ја сам умирала, да би други живели. Сањала сам ружне снове, на којима су они градили лепе. Ја сам била жртва насиља. Мене није срамота да то изговорим. Ја сам неко, ко се никада није стидео себе.

-Жив ти ја, докле ћеш да набрајаш!?

-Док не научите ко сам ја. Док ми не вратите једну кашичицу среће, коју сам вам дала. Ја сад тражим, кад не умете да се сетите сами!

-То што ти тражиш, то су мрвице за птице из песме.

-Јесу. Али то је много за људе.

-То си ти. 

-То све сам ЈА. И још нешто сам. Ја сам ивичњак, на који ће се саплитати сви, који су га арчили без душе. Ја сам борац. 

-Жено, ти знаш ко си, еј! То је важно.

Верујем да постоје људи, који знају ко су и ко сам ја. Ја сам рана многим људима, али заслужена. Ја сам она, што не враћа, јер има неког изнад нас, ко зна шта ће са тим.