Ђак генерације Маријана Пантић: Одувек сам имала визију о свом школовању

маријана-пантић
Фото: Пољопривредна школа "Радош Јовановић Сеља" у Прокупљу

Маријана Пантић је одувек знала да жели да се школује и да посвећено учи. Угледајући се на брата, уписала је Пољопривредну школу „Радош Јовановић Сеља“ у Прокупљу, низала петице и прошле недеље проглашена за ђака генерације.

Диплома прехрамбеног техничара за Маријану је само степеница ближе до студирања хемијског инжењерства у Београду.

Од куће до школе – 80 километара успеха и знања

Рођена и одрасла у блачком селу Гргуре, Маријана се врло лако одлучила да уместо пољоппривредне школе у Блацу упише школу истог усмерења у Прокупљу. Иако је то значило да ће свакога дана прелазити нешто више од 80 километара од куће до школе и назад, није се поколебала.

– Главни разлог је то што у Блацу није постојао мој смер. Мада морам да признам да је велики утицај имало лепо школско искуство мог старијег брата који је тада већ похађао смер ветеринарски техничар у Прокупљу. Некако је било логично да идемо у исту школу. Ја сам одувек имала визију о томе да ћу се школовати и да нећу остати само на средњој школи. То се нимало није променило за ове четири године. Напротив, мислим да сам стекла потребна знања да прво положим пријемни, а онда и студирам факултет који желим. – рекла је Маријана.

Све петице, без часа изостанка – диплома ђака генерације

Путовање до школе није омело ову младу девојку, па је тако без часа изостанка, са великим успехом савладавала сваку лекцију. Посебне речи хвале за Маријану има њен разредни старешина професорка Данијела Радићевић, а њено мишљење деле и остали професори.

Резултат Маријаниног труда и залагања биле су петице из свих предмета и као круна рада – диплома ђака генерације.

– За мене је ово велика подршка, подстицај и ветар у леђа за све што следи. Мада се све време трудим да ме овај осећај среће и поноса не понесе, већ да и даље својим радом и вредним учењем постижем добре резултате. Први корак је пријемни испит на Технолошко- металуршком факултету у Београду, а после видећемо. Једно по једно. – прича Маријана.

Као награду за труд и залагање како у наставним, тако и ваннаставним активностима, Маријана је од своје школе добила сат. Нема сумње да ће он овој вредној девојци увек показивати тачно време и добар правац.