Ракета до лудила

пар-пољубац
Фото: Pexels.com

Она: Је л’ имаш лептириће у стомаку?
Он: Не.
Она: Не?
Он: Имам гусенице.
Она: Скини мајицу!
Он: Што?
Она: Да ти пренесем лептириће.
И тако… Водили су љубав.
Он: Чекај, чекај, чекај! Љубав?
Она: Доообро… Полако!
Он: Како можеш да кажеш: „Водили смо љубав“, кад ово наше није љубав?
Она: А шта да кажем? Водили смо страст?
Он: Пре је страст водила нас, али обрни – окрени, дођемо на исто.
Она: Дођемо на исто… Ња, ња, ња. (Руга му се у лице.)
Он: Не буди детињаста и не пиши о овом нашем! Важи? Разумела? Обећаваш?
Она: Добро. Важи. Разумела сам. Не обећавам. Ха ха ха. Е, ти стално причаш о сексу, а ја сам се тако детињасто, искрено и трапаво заљубила у тебе!
Он: Трапаво си се заљубила?
Она: Да. Мислим да ми сад црвене обрашчићи. И тако невино те волим, што би рекла Ивана Ђурковић: „Мени очи сијају од тебе„.
Он: Аха, али она је написала и „Ако није љубав, нећу“, а видим ти хоћеш.
Она: Е, немој много да компликујеш. Него, уђи у ракету.
Он: Где ме водиш?
Она: Водим те у лудило!
Он: Како ме водиш у лудило, кад си ти ходајућа лудост?
Она: Луд нормалног води у лудило, луд и луд чине лудило, које и живе.
Он: Шта си сад изфилозофирала?
Она: Небитно. Хајде, улази!
(Пење се у ракету, то јест, леже преко ње.)
Он: Да ли си везана?
Она: Видиш да нисам. Вежи ме! (Везује јој руке за наслон кревета.)
Он: Сад је боље. Спремна?
Она: Мхм.
Заједно: 3, 2, 1, 0. Крећемо!
***
Он: Мала!
Она: Да?
Он: Ти си ракета до лудила.