Да би се лакше споразумевао са другим људима, човек је смислио имена за све што га окружује, што види, може да осети или може да замисли. Како би комуникација била успешна човек је одредио речи којима именује бића, предмете, појаве и појмове и те рече назвао именицама. Тако је почео час српског језика у 3. и 4. разреду у издојеном одељењу ОШ ,,Милић Ракић Мирко“ у Бајчинцу.
– Код интегративне наставе не постоје строго повучене границе између појединих предмета, већ се наставне јединице различитих предмета изучавају интегративно, у међупредметној повезаности. У оквиру овакве наставе остварују се смислене везе између различитих предмета. У току дана ученици су постављали питања, активно тражили одговоре из своје околине или окружења, предлагали, извршавали захтеве, доносили закључке, јер само активним радом ученика обезбеђујемо ефикасно учење. – рекла је учитељица Јелена Ђорђевић.
На часу српског језика ученици 3. и 4. разреда су најпре имали задатак да из кутије издвоје све именице које су препознали. У кутији су били папири са исписаним променљивим врстама речи – именице, заменице, придеви, глаголи и неки бројеви. Ученици су извојили властите и заједничке именице. На часу обраде новог градива ученици 3. разреда су се први пут сусрели са збирним именицама, а четвртаци су се донекле присетили градива.
На часу математике ученици 3. разреда су радили задатке у којима се вежба месна вредност цифре у бројевима до 1000, а четвртаци сличне задатке са бројевима до 100 000.
– Ученици воле да добију могућност да покажу шта и колико су научили, како би створили позитивну слику о себи, добили самопоуздање, као и када добију могућност да се стваралачки изразе. То им је омогућено на часу Пројектне наставе у оквиру које су имали прилику да од воћа које су сами убрали обилазећи своје култивисане животне заједнице(на часу ПИД-а) направе аранжман од воћа и поврћа.
На часу српског језика ученици су закључили да збирне именице означавају збир, скуп, мноштво истих бића или предмета. Да се не могу пребројати и да се схватају као једна целина. На примерима су уочили да збирне именице немају множину, јер својим обликом једнине означавају збир више предмета или лица.– каже учитељица Ђорђевић.
Лист – листови – лишће; Грана – гране – грање; Грозд – гроздови – грожђе; Прасе – прасићи – прасад; Теле – телићи – телад; Перо – пера – перје.
А онда су поменули још збирних именица проналазећи их из кутије с почетка часа и из уџбеника: деца, господа, прстење, јагњад, пилад … Дошли су и до воћа и поврћа, закључили да су то збирне именице.
– Воће и поврће су збирне именице, а како би то ученицима остало у сећању, настали су аранжмани од воћа на часу Пројектне наставе на коме су ученици најпре обновили градиво српског језика о збирним именицама. Касније су ученици склапали слагалицу и као резултат добили Пирамиду исхране, која почиње водом, а завршава се слаткишима.
То је био повод за разговор о здравој исхрани. Стиче се утисак да ученици најбоље напредују када градиво свих предмета повежемо, кад постоји смена различитих активности, кад од ученика тражимо да се креативно изразе, као и када имамо рационалне и прилагођене захтеве за све нивое постигнућа. – закључује учитељица Ђорђевић.
На крају овог наставног дана свако од ученика се послужио омиљеним воћем или поврћем. Настава је реализована у веселој атмосфери и завршена песмом ,,Хоће ми се воће“ коју су ученици одслушали на диску.
Топличанка је душа од жене.