Живот је скуп поклон који једном добијате.
Живот је као оловка. Сваког дана је све краћи. Потрудите се да нацртате нешто лепо, док га још има. (Небојша Глоговац)
Живот је цртица на гробу између године рођења и године смрти. (Ђорђе Балашевић)
Живот уме бити пи*ка, али док не прокрвариш, уживај у његовој невиности. (Јована Кешански)
Живот, то мора да се живи. (Ивана Ђурковић)
Живот само тече, као да нема крај. (Србијанка Станковић)
Живот је све што нам се догађа од рођења до смрти. (Кристина Милошевић)
Живот може да се прОживи и прЕживи, тежак је за живљење, лакши за животарење. Живот те жваће, гута, па те прогута, а можда те и испљуне. Живот те шиба прутом по задњицу, по души. Живот грлиш обема рукама, љубиш да те љуби, мазиш да те не бије, волиш да те воли или некад поштеди.
А кад живот постане лош, навучеш рукавице за бокс и удариш, јер је све велики фајт. Шутнеш све лоше далеко од себе и радиш склекове гурајући понор.
Живот зна да пише минусе, ти их скупљај па их претварај у плусеве. Кад се живот разболи, дај му све потребно да се опорави. И додај му шљокице да ти причува за црне дане (барем нешто да сија.) И не дај му баш много да те понесе, опасан је то ролеркостер. Вожња је брза, скупа и луда.
Живот је акциони филм, у њему нема пауза. Пауза означава крај.
Србијанка Станковић је написала „Ана је чекала“, а ја ако будем још нешто чекала, живот ће ми написати роман „Кристина је чекала, начекала се и (није) дочекала“. Не чекајте ништа. Годои не постоје! Идемо све сад и све одмах и главом кроз зид, кад свемир и хороскоп нису на нашој страни. Све можемо и ништа не морамо. Све се у животу тихо и полако шуња, па те све стигне изненада, кад се најмање надаш. И много ствари у животу и сам живот је кур*а. Је*е те хардкоре, ретко кад лагано.
Зато, је*и животу све по списку, док он не крене теби. И све трошите, само: душу, здравље, живце, срећу, мир и енергију чувајте. И раздрмајте се мало, немате пет живота! И не брините пуно, само смо смртници.
Све(т) видим очима песника и душом уметника.
