Црн део неба

nebo-oblaci
Фото: Pexels.com

Гледам облаке и дивим се небу. Околина ме проглашава лудом, јер: „Шта она има да гледа у небо? “ Људи осуђују оно што не разумеју и то није у реду, али ја људе не могу да променим.

Тражим део свог неба и не обазирем се на грешне смртнике. Мој део неба је црн, пада киша и има пуно громова. Тај део неба је најгори, али је мој! И ми смо слични.

Ја сам најгора, црна изнутра, киша ми лије из срца, а гром ми пржи ово мало душе, слично небу. Разлика: гром неба уништава друге ствари, мој гром уништава мене. Кажу, само ја волим лоше ствари. А ја се сетим да лоше ствари нико неће, те нико неће да ми украде део неба.

Кажу, само ја могу да волим лоше, а ја се смејем колико немају појма. Није ово бајка да добро победи лоше. Ово је живот – лоше победи добро. Упознајте истину, ма колико вас болела. Гром лошег ће сломити сунчеве зраке доброг.

Не вреди што је Сунце добро, гром је јачи. Кад ово будете схватили биће вам теже, јер није живот увек леп, често је грозан. Али и кад пада киша и кад муња засвитка испред ваших очију , доћи ће Сунце. Треба му времена, снаге, да засија и отера противнике. Ја бирам да верујем у бајке, јер одувек верујем у добро, иако ће ме лоше у црну земљу отерати.

Бирам да будем Сунце, иако имам црн део неба. Јер небо је плаво, само део је црн. Иду снег, град, муње, громови, па Сунце. И иде се срцем, а не очима! Зар не?