Кристина: (пева) „Тако ми се свиђаш
Тако лепо причаш
Тако ми се свиђаш.“
Катарина: Ко се то заљубио?
Кристина: Ја! Заљубила сам се у његов ход, смех, у његову дикцију и акценат. Ма, заљубила сам се у њега целог.
Катарина: (не слуша шта Кристина говори и пева) Кад ти главу гурнем у јастук уз моју музику. (Јала Брат)
Кристина: Ммм, да, може. О томе маштам.
Катарина: О чему машташ?
Кристина: Маштам о томе да ми гурне главу у јастук уз његову музику.
Катарина: Од кад си ти романтична маза?
Кристина: Некад маза, некад тврда фаза. Него, Каћо, он тако лепо прича, одлично зна граматику и воли књижевност.
Катарина: Ето, нашли су се љубитељи и познаваоци српског језика и књижевности.
Кристина: Ма, нашли су се књижевници, Каћо! Нашли смо се нас двоје!
Драги, лепо причаш, свиђаш ми се.
Све(т) видим очима песника и душом уметника.
 "Тако ми се свиђаш, Тако лепо причаш, Тако ми се свиђаш." Нашли смо се нас двоје! Драги, лепо причаш, свиђаш ми се.){kind=link}