Лена Јо (Милена Јовић) наша је савремена ауторка из Ниша која је у претходном периоду објавила романескну триологију у којој се налазе књиге Један сат, Други сат и Трећи сат којом је отворила врата Истанбула зидајући мост између родног места и велелепног града на Босфору. О свом псеудониму, књигама и љубави према фотографији говорила је за Топличанку.
Поштована Милена, имате занимљив псеудоним Лена Јо који је постао заштитни знак Ваших књига. Како сте одабрали своје књижевно име и када сте се одлучили на корак да започнете каријеру списатељице романа?
Лена је мој надимак из тинејџерских дана, а Јо су почетна слова мог презимена. То је био логичан избор за уметнички псеудоним под којим стварам. Они који ме лично познају, препознају мој карактер и писање кроз тај заштитни знак и нису изненађени мојим избором. Писањем сам се бавила у средњошколским данима, а љубав према књижевном стваралаштву пратила ме је читавог живота.
Из прикрајка бивствовања као да вас нити чаробне мреже вежу за писану реч, стварање и помно чекају. Указала се потреба да причам причу када сам била искуствено зрела и храбра да се одважим на тај корак. Слегле су се многе године посматрања и доживљаја животних догађаја. Управо отуда и одлука да прича траје.
Уз писање, љубав према фотографији, Ваш осећај за детаљ и оштро око, јесу оно што Вас мотивише и што сте изузетно уткали у први роман Један сат своје трилогије. Како настају Ваше најбоље фотографије и када знате да је то она права?
Хвала на дивним речима. Добро светло и прецизан кадар су две премисе у фотографији. У првом роману сам настојала да путем писане речи скицирам оно визуелно о старим објектима који пркосе времену. Њихов одраз у моме оку и сагледавање на хоризонту чинили су полазну тачку за описе. Знајући и помало о њиховој историји, добила сам прилику и за шире кадрирање уобличавајући реченице у тексту.
Моје најбоље фотографије настају у потпуном смирају и добро изабраном тренутку за окидање. Правом фотографијом могу сматрати ону која је спој мог сентимента и правог момента бележења путем фотоапарата, ону која је моја потпуна пасија за уметношћу у сваком правцу.
Ваша трилогија носи називе Један сат, Други сат и Трећи сат… Ко су јунаци и јунакиње Ваших дела и да ли су то људи које можемо срести на улици или су измаштани ликови?
Јунаци и јунакиње мојих романа су мали људи из народа, измаштани и емотивно обојени из мог сусретања током живота. Њихово портретисање сам начинила на основу дружења са мојим пријатељима и познаницима, по сећању на потоње догађаје из мога живота.
Поред њих можемо рећи да су и Ниш и Истанбул јунаци Ваших књига. Одакле долази идеја да ове књиге буду мост између ова два града?
Нераскидиве историјске везе између Ниша и Истанбула, пут којим и даље походимо Via Militaris или Велика Џада, рођење Цара Константина у Нишу и сличан темперамент народа чине најтешњу повезаност мојих јунака који трају у времену прошлом, времену садашњом и очекујући светлу будућност. Акварелним поимањем тоналитета бојила сам њихове мирисе, стопе, али и радост и тугу. Преплитањем људских постојања на ма ком тлу, Ниш, Истанбул, или Грчка наилазимо на мост који траје, и трајаће.
Сумирањем њихових емотивних стања, изборима, опажајима простора, прихватањем времена у којем живе и који су ткиво мојих јунака црпла сам идеју да бих читаоцима подарила причу.
Имали сте представљање својих књига у Кући Ђуре Јакшића у Београду и Нишком културном центру. Кад овакве институције препознају Ваш рад и отворе врата Вашим књигама, шта то тачно значи за једну ауторку?
Представљање мојих књига у институцијама са култним статусом наша два града за мене је донело много радости, али и одговорности. Сам приступ организацији и пажљив одабир делова мојих романа који су читани пред аудиторијумом створио је у мени лично поимање осећаја озбиљности и срдачно прихватање путописно-авантуристичке приче.
Блискост са читаоцима и једним непосредним надахнутим казивањем поимања можда непознатих детаља који су стављени јавно на увид, значило је и да моји јунаци које смо малопре споменули оживе у новим просторима и нађу своје место у срцима аудиторијума.
Мултикултуралност је нешто чиме одишу Ваше књиге. Да ли је у плану нека прекогранична сарадња и шта је то што читаоци на даље могу да очекују од Вас?
Универзално поимање живота – ток судбине мојих јунака у времену на ма ком тлу они били, без своје одлуке рођени, туђим или својим избором настањени – доноси ведрину енергије приче коју могу да читају читаоци целог света. Тренутно је у процесу превођење прве књиге на енглески и турски језик чиме се надам и скоријој сарадњи са иностранством.
Могу скромно да кажем да читаоци могу да очекују наставак саге о Мили, њеним доживљајима у Истанбулу и Нишу, као и јунацима који гравитирају око ње, а све на захтев читалаца.
 наша је савремена ауторка из Ниша која је у претходном периоду објавила романескну триологију.){kind=link}