-Мама, зашто вештице воле да раде тај посао? Зар није лепше не плашити децу?
-То је њихов посао, да буду вештице. Свако сам бира шта ће да буде. И у бајкама и у стварном животу је потпуно исто.
-Зато си ти одабрала да будеш принцеза, јер су људи радосни, кад те виде?
-Ја сам принцеза, јер не умем да будем вештица. Принцезе увек побеђују и у бајци и у стварном животу, запамти!
„Моја мајка је принцеза. Она неће да буде вештица. За то треба да будеш зао, поприлично. Упознао сам такву жену. Изгледа лепо, али унутра, то није тако.“
Тако је почео причу мој старији син. Кад си дете, није тачно да могу да те преваре да бираш погрешну страну. Деца су проценитељи одраслих. Најбољи. Њихов избор је увек најпаметнији, јер знате како кажу – „Ако ти се дете насмеје, сигурно си добар човек.“
-Мама, ја нисам видео да се тој вештици неко дете смеши.
-Зато што је тешко смешити се злу. А знаш како кажу – „Зло је кратког века и само на поглед сјајно.“
-Ја се плашим вештица.
-Не треба, сине. Некад су спаљивали вештице, данас оне то ураде саме.
У дневник и подсетник за ову годину на измаку, ставили смо принцеза : вештица = 1 : 0. Зато што неке вештине не треба заборавити. Остану нам драге.
-Како је изгледала, кад си је победила?
-Прилично љуто и несрећно. Сакрила се иза џина. Али ни он није успео да је одбрани. Увек кад се кријеш иза других, изгубиш. Дакле, нема игре скривања ни у бајци, ни у животу.
-Како си то лепо рекла. Ја сам запамтио ону чувену из филма – „Кад је најтеже, изађи и победи!“
-Тако је.
-Мада, није увек важно да победиш. Важније је да се потрудиш. Онда сви виде и поштују твој труд и све оно што си стварно направио. Вештице су, сине, само за бајку. Оне ту застану и остану.
-А да те питам нешто… Зашто су вештице тако нафракане, са дугом и масном брадом?
-Кад си ружан унутра, онда си ружан и споља. Накарађени људи су они без срца.
Једном ме је пријатељ питао : „Шта си ти? Нека добра вила, па помажеш свима?“
Не. Нисам. Ја сам она што људима жели да улепша сваки тренутак живота, ако је то могуће. А увек јесте… На неки начин.
-Нашла си коме ћеш да помажеш, принцезо. Због тебе деци деле лажне оцене.
-А не! Кад се порасте, знаће се чија је оцена права, а чија је лажна.
Кад год пожелиш, да си нешто друго, да си нешто више, сети се да за то треба да имаш добро срце и лепе речи. Зло никада не заживи, ту, где љубав боји пут. Бадава је вештица трошила своје време на ситне пакости. Земља се окреће око сунца. Сунчеви зраци топе вештице. А принцезе ? Принцезе : вештице, увек, али баш увек 1 : 0.
-Мама, ти увек остани принцеза, важи ?
-То ти је завршено.
Пишчева мисао треба да продире у људске душе.
