Ти си сав мој бол

руке
Фото: Pexels.com

Живот је прекратак да бисмо пили лошу кафу, гледали лоше филмове и да бисмо се дружили са погрешним људима. Живот је да се читају добре књиге, да се плеше и да се слушају добре песме.

Ја спирам течност са прљавог посуђа и слушам „Сав мој бол“ од ЕКВ-а. Добар ритам, још боље речи. Хватам себе како певушим. Ова песма ме подсећа на њега. Он стварно и јесте сав мој бол. Испитује ми заборав да види да ли га има ту, обара алиби „Непостојећа љубав“, облачи се најлепше што уме за вечерњи излазак, а ујутру посматра град који ми је обећао. Неке песме стварно умеју да опишу поједине људе, али знају и да подсете на неке.

Песме описују живот. Хладан млаз воде тече у судоперу, суђе сам опрала, песма се завршила и део мог живота је стао у три минута. Припремам кафу, док се на листи песама учитава „Пар година за нас„.

Са првим звуцима песме почињем да играм, док чекам да вода прокључа. Волим ЕКВ. Одслушала сам још пар њихових песама, почела да пијем кафу и сада читам Капорову „Уну“. Живот није за ништа мање уживања.