Мука ми је од околишања и смишљења увода. Бићу директна: могла ти је запасти боља ћерка. Она која би те звала „тата“, а не „ћале“. Она која би ћутала и климала главом на све што кажеш.
Ја знам да ти противречим. Она која би размишљала исто као ти. Она која би се као мала играла барбикама, а не ђубретарским камионом. Она која би имала налакиране нокте, фризуру и која би носила хаљинице и сандалице. Ја носим чупаву косу, подочњаке и осмех.
Она која би имала другарице, а не ортаке. Она која не би пила пиво. Ја га волим више од воде. Она која не би псовала, која није мушкобањаста. Она која зна да црта, уместо мене која знам да пишем.
Она која не би волела уметност више од свега. Она која не би волела тетоваже. Она која би прала судове, за разлику од мене која перем своје грехе. Ти ме учиш да будем домаћица и да перем судове. Моја мераклијска душа би их само ломила.
Ти би неку ћерку, која је сушта супротност од мене. Неко фино дете, ја сам мало дивља, мало безобразна. Колико мене би мењао за једну савршену ћерку? Да ли би? Извини што нисам ћерка из твојих снова, ја због тога нисам крива. На мом месту је могла да буде нека боља ћерка. Извини што није.
Топличанка је душа од жене.
