Лако је теби, кад имаш крила

0
ljubav-par-smeh-krila
Pexels.com

Кад више не можеш, ти рашириш крила и поносно машеш исто као да можеш, исто као кад ти није ништа. И сви мисле да си добро. А ниси. 

  • Лако је теби кад имаш крила – каже ми.
  • Имам. Туђа.
  • Како туђа !?
  • Тако. На нечијим туђим крилима превија се моје сломљено. И тако, подупрем своје крило, па полетим. Некад баш буде тешко, али кад ћу, ако не сад.

Људи полете и кад им силни ветрови ломе крила. И кад се зима залепи за перје, па немаш где да мрднеш, ни да се помакнеш. А треба нам тако мало, да увек успемо у свом лету. Мало добро воље, мало љубави, мало некога, кога нам тражи срце. 

Лажу, кад ти кажу да увек можеш сам да полетиш.

Људи се некада занесу, па баш много лете. Лете високо и дуго, не слећу никад и нигде да одморе. И једном падну. У свему, па и у лету, треба имати одмереност. Некад није лоше да се занесеш, да те понесе далеки облак или зрак сунца… Али само некад ! Сви ми једном морамо да слетимо, тамо, где желимо, некад и негде, где нам није место, али нам је тако предодређено.

Код нас Срба важи опште правило да ми морамо да летимо и закрпљени. Наша крила, ретко се крше услед јаких ветрова, ратова и болести. И тако смо ми, Српчићи, расли… водећи се једином истином – Српче не пада, не плаче, не јауче, него кида кроз живот, чак и када не постоји могућност да израсту нова крила.

Зато, летимо, са оним, што имамо. Крпимо, петљамо, скупљамо, али не одустајемо.

orao-krila
Pexels.com
  • Ти си орао, еј !
  • Нисам ништа посебно. Обичан сам.
  • Посебан си… јер после свега, дајеш све од себе да летиш.

Паднеш, устанеш, паднеш, устанеш и тако све у круг. Некад брже, некад спорије. Броји се само колико си пута устао. Само нељуди ти броје падове. А сви смо им каткад склони.

  • Крила су изузетно крхка творевина једне птице, која лако могу да се оштете, повреде, предели. Ипак, не постоји доказ да птица није могла да полети, након што јој је друга превила повређено крило. У причи старијих, стоји да је једна птица полетела само због друге, иако су људи рекли да то није могуће. Ето, од тада верујем у невероватно.
  • Поново ти кажем… Лако је теби, кад имаш крила… Па и кад нећеш летиш, јер има ко да те погура. Исто је и кад ти стане ауто посред пута… Ако нема неког да ускочи, остаде ти у месту.
  • Има истине, има…
  • Ја никад нисам научила да полетим сама. Можда, зато, што човеку за то треба други човек, односно жени треба човек, а човеку жена, птици птица…
  • И ја теби!
  • Е, да. То је све, што сам хтела да ти кажем.
  • Ти баш умеш да ме изнервираш. Летећеш и сама.
  • Хоћу, али није исто…
  • Шта то није исто ?
  • Лет је предвиђен за птице Орлове, а нису сви Орлови!