-Волиш ли ме, Крис?
-Ха, ха, ха. Да.
Нисам слагала. Волим те. Само, овог пута вешто ћутим о нашој срећи, свему што се дешава и о свему што радимо. Тако да сам прећутала пољупце у косу и чело. Прећутала сам њушкање врата, угриз за раме, пољубљене кључне кости и твоје хладне прсте по мом голом стомаку.
Твоје руке на мојим бутинама и размењене нежности на часовима. Никоме нисам рекла да си ме узео у наручје и вртео у круг, да си ме чекао на вратима женског тоалета и да сам те довела у стан док никог није било. Не брини се, чак ни мами нисам рекла за загрљаје око струка, испод џемпера и испијене чајеве у кафићу близу мог стана.
Закопала сам свако „дођи овде, нико нас не види“ и сакрила сам трагове сваког попијеног пива. Закључала сам сваку нашу фотографију и сачувала сам поруке за лаку ноћ. Чак сам и од себе саме сакрила поруке да ме љубиш тамо где сам најтоплија и да ми се кукови радују твојим.
Не брини, драги, нико неће сазнати да се волимо. Прећутаћу те, јер о срећи се ћути.
Све(т) видим очима песника и душом уметника.
