-Крис?
-Молим, лепи.
-Хоћеш да напишеш причу?
-О коме?
-О нама.
Свака прича има свој почетак и крај. Тачног почетка приче о нама се не сећам, али знам да наша прича има неколико крајева. Рећи ћу да је све почело давног септембра у школском дворишту. Тада смо кренули да пишемо нестабилна слова приче и да делимо. Делили смо: учионици, клупу, столицу, хемијску, свеску, новац, ужину, цигарете, сокове, ваздух.
Најважније, делили смо срце. И то моје! Вукли смо га, цепали, гребали, бацали, ломили, гризли, жвакали, испљували, гутали. Твоје срце сам чувала, јер сам се надала да ћеш некад да ме заволиш њиме и да ћемо тада да делимо: кафу, палачинке, љубав, пољупце и кревет. Небитно, то су биле само маштарије. Тада сам била задовољна кад смо размењивали: утиске о данима, оценама, професорима, школи, музици, животу и тинејџерским филозофијама.
Волела сам када си ми шапутао на уво, а јако би ме нервирало када би ми рекао да купим четку за косу, јер изгледам као да сам изашла из џунгле. Тада, крајем школске године, стварали смо успомене. Бежали смо са часова, шетали по центру, обилази смо продавнице и чекали аутобус.
Причали смо како професорка српског „опасно“ паркира у рикверц и како професорка математике има згодну задњицу. Волели смо да шарамо хемијском школску клупу, а ти си ми црвеним мастилом шарао срце. На великом одмору смо гледали голубове на крововима зграда, док си ми истовремено дувао дувански дим у косу и ругао се, како ми се „запалила глава“.
У слободно време смо се грлили и у невоље хрлили. Треповали смо, рецитовали, смејали се, плакали, писали песме и волели се на различите начине. Тада си добио надимак Гимназијска љубав, који ће дуго важити…
-Крис!
-Хм… молим?
-Извини што те прекидам, тек сад видим да пишем.
-Не, не! Већ сам написала.
-Одлично! Сад имамо причу о делу нашег живота!
-Да, сад имамо причу о нама, гимназијска љубави!
-Колико је дуга?
-Много, љубави! Много је велика, истинска, јака. Љубав пуна љубави…
-Прича, Кристина! Прича! За њу питам!
-Ах, да, прича! Пааа… да, дуга је доста и велика је баш.
Али је мања од моје љубави према теби.
Све(т) видим очима песника и душом уметника.
