Вирус

Вирус је љубав која „не ради“. Љубав којој нешто недостаје. Успавали смо јој душу.

-Значи ли то да је опасан? – упитала ме је.
– Само за оне који се никад не пробуде.
-Како ћемо се спасити?
– Научићемо да верујемо.

Можда ће те учити да га се плашиш. Не замери им, јер они не знају оно што ћеш ти открити у овим редовима. Вирус је онај злочести дечак, који седи у последњој клупи. И стално те задиркује. И не, не мрзи те. Храни се твојим страхом, јер је један од оних којем је љубав најпотребнија.

– Да ли то значи да треба да га игноришем?
– Не Луна, прихватићеш га. И „оно злочесто“ ће нестати.

Приметићеш да су они „злочести“ увек изоловани. Пружи им руку. Даруј им све оно чега се вирус плаши. Јер веруј, он се плаши више од свих. Да ће бити побеђен.

– Чега се вирус плаши?
– Љубави ( којој ништа не недостаје )

Значи ли то да ћу морати да се борим?

У љубави нема борбе. За ону коју се бориш, никада и није постојала. За праву, настојиш да трајеш.
Љубав је слобода. Она никад не тражи, само даје.

П.С. И не заборави:Вирус се догоди, само онда кад нам је потребно буђење.

Ауторка: Хелена Химел

Душа од жене

Топличанка је душа од жене.