„Као Ивана“

-Што ниси као Ивана?
-Што баш као Ивана!?
-Ивана је одличан ђак, на њу се угледај!

И тако је почињао сваки школски дан. Осећала сам чудну непријатност. То су биле најстидљивије године. Данас се није много тога променило, само смо одрасли и „Као Ивана“ добило је неко друго значење, неку нову димензију.

Највише ми је сметало да ме пореде, мене са неким, некога са мном. То је као, кад поредиш цвеће, па ружа има трн, а зумбул нема и мањи је и јаче мирише. Тако смо и ми били небо и земља, ватра и лед, лето и зима, сан и стварност… више сан, него стварност.

-„Као Ивана“ назив је моје следеће књиге.
-Зашто такав назив?
-Зато што је Андреј рекао да жанр којим се представљам треба да се зове баш тако. Знаш оно – „Буди као Ђоле!“
-Који сад Ђоле ?
-Па неки… На пример, Ђоле Балашевић, Новак Ђоковић Ђоле…
-Значи бићеш важна… Људи ће говорити „Као Ивана ово, као Ивана оно…“
-Није мени до популарности. Ја бих то више у смислу „Као то сам ја, а нисам…“
-Значи није Ивана, него кобајаги Ивана… Аха, разумем сад.
-Додуше, свако нека тумачи како хоће. Књижевност за то и служи, да га тумачи и интерпретира сваки појединац.
-Као и у животу, допустићеш да те свако протумачи онако, како жели…
-Да, да. „Као Ивана“ изјављујем да ме баш брига како ће ко да разуме и говори о мојој новој књизи. Кажем ти, Андреј је крив, он ми је дао идеју.
-А ти си хепо коцка, много ти треба да се запалиш!
-Ја сам само коцкица. Кад ме бациш, дајем увек 6.
-Ето ти га сад ! Е, свашта с тобом.

Ако ме неко пита „Као Ивана“ је погрешан жанр за лажове. Дође мало контрадикторно, али то је тако. Наслов може да завара и привуче лажне људе. Ја не бих волела да свако чита ту књигу. Свакако, занима ме шта људи мисле. Пристајем да представим своју нову књигу „Као Ивана“.

-Шта ако неко то протумачи погрешно? Да схвати рецимо, да треба да буде као ти?
-Нека буде слободно, тешко њему.
-Што тако?
-Тако што није то увек лепо, а ни лако. А и што бисмо се угледали једни на друге? Вучем трауму из детињства, јер мајка је за другарицу увек говорила :
„ Како она не иде на екскурзију, немој ни ти… Како је она мирна, послушна, угледај се на њу, како она ово, како она оно…“ И тако у недоглед…

-Значи, решила си да јој вратиш за све то?
-Не, не! Решила сам да одрастем… Можда сам мало окаснила, али није страшно. Сад нек се пита шта значи мој наслов „Као Ивана“.
-Двојно значење као уосталом и твоја личност. „Ко је тебе познавао, ни пакао му неће тешко пасти!“
-Добро, сад га претера.

-И тако, изађе књига на врата. Мислиш заврат – нанос, мислим наврат занос… небитно…

-Ааа, неее! Изаћи ће. А кад изађе „Као Ивана“, ти се прави да ме не познајеш.

Ивана Ђурковић

Пишчева мисао треба да продире у људске душе.