Чаврљамо данас о неким важним уметничким стварима. Осим што жена треба да буде самостална, она треба да буде способна. Каже мој пријатељ – такво је данас време. У свим сукобима са собом, изашла сам као победник. Што би сада био изузетак!?
-Кад све прође, бићеш много јача. Не можеш ни мислити колико. Способна жена је једнака нуклеарном наоружању. Нико јој ништа не може, све да земљу наопако преврне – рекао је Андреј.
Жена јесте нуклеарно оружје, које се употреби само, када је то неизоставни део борбе. Не служи оружје само да уништи, већ и да брани себе од других, друге од себе, по потреби. Само метафорично улазимо у рат, подижемо ћелије убице на ноге, да се заштитимо од несвакидашњих лоших дешавања, јер једино тако преживљавамо.
-Није ништа чудно, што су ти рекли оно, за очи… Имаш ти то нешто, мистична девојко!
-Ма то ти се чини… није ништа намерно.
Жена циља несвесно. Не чини то намерно. Жена је ту, да мистификује свет пред собом.
-Зашто је жена нуклеарно оружје? То ми је превише грубо за нежност коју жена носи.
-Ти си у праву, али, када загусти, рат воде и жене, само мало другачије, са дозом емпатије. Због жена се ратовало вазда, зато су морале да постану способне да се бране.
-Чиме се ти браниш, кад загусти, кад запуца, кад немаш склониште ни од себе саме?
-Ја… Ја очима и речима. Мени нема јачег наоружања. Нису бадава стари говорили да је реч мач и сабља, да су очи бескрај, загледан у циљ и средство против злих сила. Знаш, имам ја другарицу једну… Мислим, имам их више, али она је посебна жена јер код ње је то нуклеарно оружје отишло „У БЕСКРАЈНО“.
-Волео бих да је упознам и да видим докле је стигла. Чуо сам за њу. Врло способна жена.
-Е, зато ја теби причам да је Андреј био у праву. Много смо ратова добиле, зато нам то поређење нуклеарног типа, пристаје.
Има много таквих жена, које се још увек брусе као бисери. Има и много времена, да израсту, да се уздигну, да се за њих чује.
Кад се сва светла погасе, и како каже песма „када више нико није јак“, свако подиже своје оружје да се брани, како зна, може и уме. Може да ти замери цео свет, ти си јунак себи и својој деци. Жена не жали, кад се на њу сруче тамни облаци, чак ни када их је много. Она је тад најјача и нико јој не може ништа. Оспособиш себе да си стена, па ниједан одрон није толико моћан. Јача си од тога!
Док се душа не одрони, све се може. Ту треба пазити. Да се превише не заиграш рата… Да се не уздигнеш пребрзо као победник, јер многи су тако губили битке, а и ратове. Не радуј се много, кад други изгуби! Ако ти зафали која ћелија убица непријатеља, нећеш имати чиме да се браниш, па ћеш некад морати да исплачеш.
-Знаш како се ја браним, Андреј?
-Како?
-Испалим сузе у тишини. Угасим цигарету. Одем међу људе и само гледам очима. И победим. Увек победим.
Пишчева мисао треба да продире у људске душе.
