„Понедељак је, људи! Тренутно је тринаест часова, а температура у главном граду износи десет степени на Целзијусовој скали. Надам се да сте се удобно сместили у свом радном окружењу и да сте одлучили да је данас идеално време за почетак дијете и тренинга. Покрените се, учините нешто добро за себе и за људе око вас!“ – рекла је водитељка, а њен глас се чуо са радио станице.
Не могу. Не могу да поднесем чињеницу да је понедељак. Не могу да устанем из кревета. Не могу да угасим радио. Не могу да пожелим мами добро јутро. Не могу да доручкујем. Не могу да излазим. Не могу да живим. Данас могу да не могу.
И шта ћемо сад? Ништа.
Можда бих само да легнем на тепих и да постојим. Нервира ме то што је понедељак проглашен за дан почетка свега. И унервозим се кад кажу да је први у месецу идеално време за обављање свих обавеза, које су икад постојале. Е, није. Не морам ја ништа! Осим да живим и будем срећна! Брига ме што је први у месецу и то баш понедељак. Нека га, није последњи. Данас ми треба да не радим. Нек се руши свет и нек пропадне понедељак.
Данас не могу и то је у реду.
Све(т) видим очима песника и душом уметника.
