Емоционална интелигенција, летење, читање – занимљив приступ настави

Са појмом емоционална интелигенција (EQ) ученици издвојеног одељења у Бајчинцу упознали су се кроз одломак из дечјег романа који је дат у читанци за трећи разред.

Роман је најобимније књижевно дело у којем се описује живот ликова и приповедају занимљиви догађаји. Роман има више делова који се називају ПОГЛАВЉА. Она су у књизи „Од читања се расте“ насловљена данима у недељи.

Књига ,,Од читања се расте“ је намењена ученицима млађег школског узраста, као и свим читаоцима почетницима. Написана је у форми малог романа са већим фонтом и проредима који олакшавају читање и подстичу развој читалачког самопоуздања код деце. Посебна вредност овог романа је у томе што указује родитељима на један од начина на који могу да мотивишу своју децу да савладају вештину читања, као и љубав према књизи.

Врсте интелигенције

Бројне су дефиниције интелигенције, а познато је и да постоје различите врсте интелигенције. Интелигенцију најчешће дефинишу као способност прилагођавања променама, способност сналажења у различитим ситуацијама.

Лингвистичка (језичка, вербална) интелигенција подразумева наглашен интерес према речима и начину на који се користе у читању, писању и говору. Особе код којих је развијена лингвистичка интелигенција воле да читају и пишу песме, односно креативно се усмено и писмено изражавају.

Развијање емоционалне интелигенције код ученика 

Да бисмо код ученика развили емоционалну интелигенцију (EQ) потребно их је оспособити да управљају сопственим емоцијама и адекватно одреагују на емоције других. Особе које нису у могућности да управљају својим емоцијама, врло је могуће да  чак  и уколико имају натпросечно висок количник интелигенције (IQ), неће се снаћи у неким веома битним и стресним ситуацијама. Јер, емотивно интелигентни људи знају да се носе са животним изазовима, чврсто верују у позитиван исход, самосвесни су, флексибилни, немају страх од промена, отворени су и комуникативни и што је веома важно  поседују емпатију.

Развијањем емоционалне интелигенције ученике оспособљавамо да управљаjу сопственим емоцијама, адекватно реагују на емоције других, адекватно комуницирају са околином, прихватају неуспех јер га виде као могући корак ка успеху, развијаjу отпорност на ударе и препреке, као и способност емпатије. Један од задатака школе је и емоционално описмењавање ученика како би ученици у будућности могли да се боре са свим изазовима који их очекују у будућем животу. Ова чињеница наводи на закључак да наставници који раде са децом морају бити емоционално писмени, тачније узори својим ученицима.

„Од читања се расте“ – добар пример у пракси

На часу утврђивања одломка који је дат у читанци, а односи се на роман Јасминке Петровић „Од читања се расте“, приказано је на који начин је могуће развијати лингвистичку и емоционалну интелигенцију. У одломку аутор романа по данима од понедељка до понедељка описује како девојчица Тамара проводи своје време.

Девојчица Тамара не уме да чита и пише, а већ иде у први разред. Мама је очајна, тата се љути, али девојчицу баш брига за слова. Поред забринутих родитеља и другарице Василисе која је већ савладала вештину читања, појављује се лик деке који Тамарином проблему приступа на необичан начин. Из одломка који је дат по данима сазнајемо како су један деда, један опосум/једна Хајди, плус интернет помогли Тамари да научи да чита и пише спајајући свет књига и свет компјутера.

Опосум – животиња која живи у Северној и Јужној Америци

Уводни део часа: За време емоционалне припреме ученици су анализирали две илустрације на којима је девојчица Тамара. На првој илустрацији девојчица Тамара стоји на књигама са расклопљеном књигом у руци на светлој позадини. На другој, девојчица седи над књигом, а изнад ње су написане речи: – Ајде Тамара … крени Тамара …пожури, Тамара … шта чекаш, Тамара? … је л’ ти чујеш, Тамара?!  Друга илустрација је на тамној позадини. Ученици добијају картице различитих боја на којима су исписане различите емоције, а њихов задатак је да одаберу емоције које одговарају наведеним илустрацијама и позадинама на којима су илустрације. Следи усмена размена између ученика и учитеља, а затим се ученици упознају са називом наставне јединице, типом часа, уз напомену да ће акценат бити на карактеризацији ликова. Запис на табли, а ученици у својим свескама.

Ученици су имали задатак да код куће направе план препричавања који ће им на часу утврђивања  служити као подсетник за свако поглавље односно дан у недељи.

План препричавања:

• Понедељак – Тамара не воли да чита.
• Уторак – Родитељи уче Тамару да чита.
• Среда – Сусрет са дедом.
• Четвртак – Омиљена животиња
• Петак – Зашто се зове Хајди?
• Субота – Тамара сама учи слова.
• Недеља – Тамара је научила да чита.
• Опет понедељак – Тамара је од читања порасла.

Емоционални албум

,,Емоционални албум“ је активност у оквиру које ученици састављају списак емоција које се помињу у одломку који је написан на тринаест страница у читанци. Затим цртају у пару на листу од блока догађај који се односи на одређену емоцију коју су сами одабрали, с тим што један ученик бира Тамару, односно главни лик, а други ученик – споредни лик (родитеље или деду). Циљ ове активности је да ученици препознају осећања главног или споредног лика и да то осећање повежу са одређеним животним ситуацијама у којима су се они или њихови ближњи нашли.

,,Бити у туђој кожи“ је активност у oквиру које се ученик добровољац емотивно идентификује са главним јунаком, у овом случају девојчицом Тамаром седећи на тзв. врућој столици. Остали ученици му постављају питања која се односе на догађаје који су описани  испретурано по данима у тексту. Задатак ученика на ,,врућој столици“ је да претпостави како би се понашала Тамара када би је неко поставио то питање и шта би она одговорила. Неколико ученика пролази кроз ову улогу, свако одговара на питања у складу са својим доживљајем одређене ситуације, а затим се разговара о сличностима и разликама у добијеним одговорима. Да би ученици могли да развију емпатију неопходно је да примете и уоче  да исту ситуацију различити људи могу различито да тумаче.

Наредни корак носи назив ,,Ерупција емоција“. Циљ ове активности је уочавање момената у којима су изражене Тамарине емоције, односно тренуци Тамарине изразите среће.

• Знам ко је опосум Хајди.
• Стварно?

~ ~ ~

– Научила сам да читам.

– Добро дошла у клуб! 

~ ~ ~ 

– Свиђа ми се твоја честитка.

– И ја сам била срећна, пресрећна.

~ ~ ~

-Више те не возе родитељи колима?

– Не. Сад сам порасла! Идем сама!

-Браво, Тамара! Видиш како се од читања расте!

И ја сам била срећна, пресрећна.

~ ~ ~

Ученици проналазе, набрајају разлоге кулминације среће девојчице Тамаре.

Активност ,,Кривуља осећања“ – Ученици у пару или групи имају задатак да процене које од понуђених емоција доминирају на почетку текста, од поглавља до поглавља, од 1. понедељка до 2. понедељка, краја одломка. За време ове активности код ученика долазе до изражаја лингвистичке и когнитивне способности.

Ученици који спорије напредују, за које се израђује план мера индивидуализације добијају картице са цртежима на којима је девојчица Тамара у различитим расположењима. Њихов задатак је да посматрајући картицу кажу о ком од понуђених осећања је реч, а затим да то осећање усмено повежу са неком ситуацијом из текста. Наредни задатак ученика је да се присете ситуација из одломка где се јасно види како непримерене емоције постепено уступају место примереним.

Активност ,,Степенице успеха“

У оквиру овог корака ученици наводе догађаје/ситуације које су допринеле да се Тамара описмени тј. научи да чита и пише.

У савременој настави од учитеља 21. века се очекује да код ученика развије емпатију. Како бисмо испоштовали и овај захтев, ученици пишу писмо подршке књижевном лику и охрабрују Тамару да се не љути на родитеље што инсистирају на томе да што пре научи да чита и пише, јер они то желе из најбољих намера, као и то да су сваком детету родитељи најбољи пријатељи.

Последња активност ученицима се веома допала. Наиме, бира се онолико добровољаца ученика колико има ликова. Четири добровољца наизменично излазе испред табле и препричавају одломак романа  из Тамариног угла, из угла њених родитеља (маме и тате) и из  дединог угла.

Самопровера стреса

Сваки ученик добија картицу на којој су откуцане три тврдње. Ученици заокружују једну од наведене три тврдње која описује њихово тренутно стање на часу српског језика, а односи се на концентрисаност за рад. Ученици који имају проблема са концентрацијом наводе ситуације које су помогле девојчици Тамари да свој проблем реши, односно да заволи читање.

У завршном делу часа ученици процењују које од активности су им биле лаке, односно тешке.

Објасни изреку: Нема књиге а да се у њој нешто добро не нађе. (Сервантес)

Ученици објашњавају како разумеју наведене реченице из текста написане на папирима у боји:
– Важније је оно што је у глави, него на глави.

• Мама има уши као зец.
• Није крај кад се уплашимо и станемо. Крај је кад прођемо кроз то страшно и наставимо даље. То је крај.
• Интернет је добар слуга, али лош господар.

Разговор о порукама романа.

Јелена Ђорђевић, проф. разр. наставе ОШ ,Милић Ракић Мирко“, Прокупље, ИО у Бајчинцу

Душа од жене

Топличанка је душа од жене.