Издавачка кућа Арете издала је нову књигу из едиције Скок из коже. У питању је Јабука граната норвешке списатељице Ингелин Ресланд, књига о адолесцентској неприлагођености, вршњачком насиљу и жељи за променом.
Ингелин Ресланд је норвешка списатељица и новинарка која се бави књижевношћу за младе који покушавају да нађу своје место у овом хаотичном свету. Централне теме у њеним делима су: однос са родитељима и пријатељима, злоупотреба психоактивних супстанци, секс и насиље.
Јабуку гранату треба да прочита свака тинејџерка која се осећа издвојено, усамљено и невидљиво.
Јабука граната
Ања је тинејџерка која живи на имању надомак фјорда са родитељима и братом: један микрокосмос заокружен дневном рутином одласка у школу, пецањем у морском заливу, бављењем воћњаком као главним извором зараде у породици. У том свету предвидљивог, она је мирна, пристојна, обична шеснаестогодишњакиња која се брине о малом брату Данијелу, помаже баки да направи појас на ношњи, скупља воће.
Свесна снажног осећања да је другачија од својих вршњакиња по томе што је обична, изолована, што нема другарице и што је невидљива, једино жели да буде као сви остали, али јој то не успева. Тежина света пуног предвидљивости се огледа и у дружењу са најбољим пријатељем Арилдом за које мисли да је страшно досадно – пецање викендима, без забава и без капи алкохола.
Желећи да унесе неке промене и да подстакне ћерку да буде самосталнија, самопоузданија и да тако стекне друштво, Ањина мајка налази гарсоњеру у граду у којој ће Ања живети сама поласком у средњу школу. Ања упознаје Малин, девојку из разреда коју прати лоша репутација: да је опасна, насилна, сувише жестока, да пуши хашиш, да има брата који је у затвору због дроге. Барем тако сви причају. Ово пријатељство преокреће Ањин живот наопачке: кућне журке, алкохол, хашиш, прва емотивна искуства. И то већ помало почиње да личи на свет одраслих: Ања прави изборе, експериментише са новим стварима, интегрише се у проблематично тинејџ друштво, али и даље задржавајући контуре добре девојчице отворене пред упитаношћу да ли је у реду то што ради.
Однос Ање и Малин је специфично препознавање две усамљене особе: Малин је одрастала сама, без мајчине бриге, а Ања јој се одмах допала тиме што се није трудила да се иком допадне. Ања не верује у притужбе које се приписују Малин и дружећи се са њом добија етикету лоше девојке од својих вршњака, док Малин, са друге стране, има покровитељски однос према Ањи и брижљво слушајући њене проблеме и размишљања оспољује Ањин затомљен и пригушен глас. У свету где се преплиће бестијалност и невиност, постоји дирљива, искупљујућа нота поверљивости женског пријатељства.
Иницијацијски скок из зашушканог света детињства и породичног гнезда дешава се када Ања постане равноправан учесник у прављењу нереда. Паралелно са тим, провлачи се нит о Ањином самоповређивању: ране од жилета на зглобовима попут танких црта само су оспољења унутрашње тескобе и преиспитивања очигледних проблема из породице које није желела себи да призна. Уживање у томе и жеља да научи да контролише бол отворили су врата још једној агресији – над собом.
Однос Ање и њене мајке обележен је тајном: као што њена мама крије да је у вези са Пољаком Богданом и да Ања има полубрата Данијела који једини у породици има чоколадне очи, тако и Ања нема поверења да се исповеди мајци. Зато што се њена мајка бацила у наручје берача јабука, Ања је бацала и уништвала јабуке Метиних родитеља. У том чину очаја, покушаја да се пређе граница која гуши, крије се индентификација и интуитивно разумевање мајчиних поступака.
Шта остаје после бурних догађаја једног одрастања? Ањина жеља да дође до разведравања, где ће све бити покривено снегом. Повлачење и тражење мира који је праћен унутрашњим растом, ојачано искушавањем пријатељство са Малин и затварање чаробног круга једне породичне приче.
Топличанка је душа од жене.
