Отимање од стварности

Не волим да гомилам преко срца. Гурам мушки, отимам се од стварности.

• Шта ти сад то значи ?
• То ми значи да више није тако лепо, а ни лако живети своје снове.
• Али ти ниси неко ко одустаје…
• Али ја нисам неко ко чека да се жеље испуне. Ја, мала и голорука, арчим себе да се то деси и није ми тешко.
• Ти као некад у војсци „Разумем и није ми тешко!“
• Па знаш како је Милица говорила : „Ја сам код мог Багија војник.“  Ја сам сада исто тако, само код себе саме. 

Сјурила се крв у све жиле и нека чудна храброст (додуше врло нестабилно) копрца се још и само боли по међуребарним мишићима, кад се од свега уморим.

• Да ти право кажем, и није ти нека стварност… 
• И ја теби право да кажем, нека ми није нека стварност, моја је, каква је – таква је…
• Кад не знаш шта ћеш, бар јој се супростави, надјачај, победи, уреди!
• Побеђујем себе, уређујем рад срца, надјачавам људске глупости, супростављам се свему што од мене покушава да направи нешто, што нисам.
• Тако ли се отима – пита ме са осмехом.
• Не дао ти Бог да видиш како отимам, како крадем љубав у махове!
• Отимај, док имаш шта! Опечеш се, па нижеш шарене перле око врата, да улепшаш призор.
• Шта ти то желиш да кажеш ?
• Желим да кажем, стварност ти је мрачна колико си тешка и шарена колико си храбра. 
• Лако је мени, ја имам стварност. Неко има само лаж, а и њу мора да плати.

• 

Замисли да ти је стварност лепа, па да ти је сваки дан морбидно досадан… Да немаш шарене перле и птице у глави, да немаш гола рамена и груди од жеља… Да ти је љубав доступна као какав комадић папира, па да по њој пишеш судбину и снове! Свачија је тешка, само ти мислиш да је баш твоја најтежа.

• На видело, да видимо ко си ти!?
• Зовем се Ивана. Нити сам ти род, нит помози Бог. 
• Без измотавања.
• Без измотавања – нико битан у свемиру, често битна у немиру.
• Каквом сад немиру?
• Туђем немиру, разумете?
• Не разумем!
• Дабоме да не разумете, кад не читате књиге, ни новине.
• Молим Вас да ми одговорите!
• И ја Вас молим да се манете да испитујете моју стварност, неће Вам бити ни добро, ни лепо.
• А шта сте то Ви, па ће нам бити толико лоше?
• Ја сам Ваша стварност, од које бисте да се отимате, а неће моћи!

И тако су сазнали ко сам ја. Није им било баш добро, а ни лепо. Мени је било супер. Нисам више морала ни да се отимам, ни да отимам. 

• Свака ти част на успеху! Шта је даље било?
• Отели су мене мени.
• Е, којешта!
• Није. Сад би дали све што имају да им нисам стварност.

Ивана Ђурковић

Пишчева мисао треба да продире у људске душе.