Ивана: Имамо нове чланове Књижевне омладине! Придружили су се неки момци из Техничке школе. Делују фино, можда ти се свиди неки.
Кристина: Ја сам у вези!
Ивана: И то у несрећној вези! Цео град зна да се безобразно понаша према теби. Остави га и нађи неког нормалног!
Пар дана касније
(Стижу нове поруке у Вибер групи Књижевне омладине)
*Ђорђе се придружио групи *
Пар минута касније
Другарица: Јао, што је сладак овај буцко!
Кристина: Који буцко?
Другарица: Овај Ђоле, нови члан!
Кристина: Ако ти је сладак, смувај га!
Другарица: Не, ти га смувај!
Кристина: Ја сам у вези!
Другарица: Боље да си у затвору, него у тако нездравој вези!
(Сутрадан сам раскинула везу)
Музичко – поетско вече „Боже здравља“
18. 03. 2022.
Другарица: Ево га овај медени!
Кристина: Нека га.
Другарица: Што се не упознате?
Кристина: Зато што ми је доста мушких особа, упознавања и веза за ЦЕО ЖИВОТ!
Након завршетка књижевне вечери, села сам у шминкерницу да попијем кафу. Придружио ми се медени и тад сам сазнала да се зове Ђорђе. Причали смо о књигама и музици, а онда, у једном тренутку, угасило се светло.
Кристина: Хеј, ми смо овде, не гаси светло!
Ивана: (улази у шминкерницу) Шта радите овде овол’ко дуго?! Знате ли колико је сати?! Сви су отишли кући, замало да вас закључам!
Покупила сам своје ствари и отишла кући.
31. 03. 2022
Лабилна Кристина: Јао, што је сладак овај буцко!
Стабилна Кристина: Јао, што сам ја ненормална!
Расправљала сам сама са собом.
Срце: Да л’ да му пошаљем поруку?
Мозак: Не сад! Добро размисли, па ако желиш, пошаљи сутра.
Срце: Добро, онда сутра.
Желудац: И ја се слажем, сутра!
Договорили су се: мозак, срце и желудац.
01. 04. 2022.
„Здраво, друже! Кристина је, упознали смо се у шминкерници, након књижевне вечери. Да ли си слободан сутра да изађемо и попијемо кафу?“
„Ћао! Извини, али имам договор са другаром да изађемо сутра. Али, хеј, слободан сам у недељу и понедељак. Кад теби одговара? “
„Може недеља?“
„Може. Нађимо се на пола пута!“
Овако је изгледала наша СМС преписка.
03. 04. 2022.
Приближавам се месту, где смо се договорили да се нађемо. Видим га, ево га… Како се беше зове? Како му гласи име?
Марко – није
Страхиња – није
Лука – није
Отварам поруке на Виберу. Ево га – ЂОРЂЕ!
Приближавам му се и вичем: „Здраво… друже!“
Опет сам му заборавила име, о презимену нећу ни да причам. Он ме љуби у десни образ, грли ме и својим црним, блатњавим патикама гази моје беле и чисте.
Први утисак: Боже, има ли те негде? Овај, коме име не знам, ме је нагазио и поломио ми стопало!
Сели смо у кафић, наручили кафу и доста смо причали. Платио је рачун и отпратио ме до куће.
Други пут смо се видели седмог априла у Дому културе на промоцији часописа „ТОК“. Након промоције смо прошетали стазама око Хисара и мени се „дигла коса на глави“. Њему не знам шта се дигло.
09. 04. 2022.
Ђоле ме је позвао да изађемо. Нашли смо се на договореном месту и одвела сам га у своју омиљену кафану. Наручили смо по чашу вина. У вину је истина, а ја искрена да будем – Ђоле је буцкаст, чупав и сладак.
Седам дана касније, отишли смо у Дом културе да одгледамо филм. На половини филма сам заплакала и очекивала да ће ме пољубити. Седео је поред мене „мртав ‘ладан“ и пропустио прву прилику да се смувамо.
21. 04. 2022.
Техничка школа „15. мај“ је организовала угледни час
„Смешкам се кад га видим,
много сам се заљубила
и мало се стидим.“
22. 04. 2022.
„Најела сам се рибе и лука,
Ђоле ако ме пољуби
Има да кука.“ – певушила сам у купатилу, након што сам опрала зубе и спремила се за излазак.
Видели смо се, попили кафу, прошетали и смували се!
Сад смо два месеца заједно, он ме увек згази кад ме загрли, ја и даље кукам гледајући филмове у Дому културе, али зато заједно пијемо вино! Увек наздравимо за наше симпатисање.
Све(т) видим очима песника и душом уметника.
