Катарина: Кристина! Кристина, ти си цела изгорела!
Кристина: Их, изгорела ја одавно. Ти тек сад видиш?
Катарина: Не шали се. Заспала си док си се сунчала. Рамена су ти црвена! Дај крему да те намажем!
Кристина: А шта да мажем на душу? Крему? Она ми, управо, гори.
Катарина: Не буди патетична!
Кристина: Не знам колико сам патетична, али знам да сам искрена.
Катарина: Не знам шта је горе, кад си патетична или кад си искрена.
Кристина: И шта сад да мажем на душу да ми прође? Ништа. Мени ништа не лечи души!
Катарина: А његове усне?
Кристина: Његове усне су вреле. Мени су потребне хладне, да ме расхладе.
Катарина: Не, не! Баш вреле су ти потребне, да ти отопе срце.
Кристина: Ако ми се срце није отопило на температури од 40 степени, неће никад.
Катарина: Да поновимо! Шта смо закључиле?
Кристина: За тело крема, за душу вреле усне.
Катарина: Тако је!
Све(т) видим очима песника и душом уметника.
