Никад се нисам професионално бавила спортом. Једноставно није било прилике, могућности, храбрости, знања, интересовања, не знам… нисам и буде ми понекад жао. Али не патим због тога, јер ко зна зашто је то добро. Ваљда сам увијек више била особа за писање.
Међутим, пратила сам спорт током година, једно вријеме кошарку, па фудбал, одбојку, Формулу 1, па тенис и сад сам се опет вратила кошарци, мало више домаћој, женској. Посматрам, учим, бодрим, читам, уочавам обрасце и шаблоне понашања, причам, савјетујем и предлажем. Научила сам много и учим и даље.
Да би био професионалац у послу, у спорту, у ствари у било чему чиме се бавиш, то чиме се бавиш треба да те занима у потпуности, иначе је сав рад узалудан. Ако дубоко у себи, у срцу и души, у потпуности не волиш то чиме се бавиш, никада тај посао, односно никада у том спорту, нећеш постићи феноменалан успјех, радити предано, посвећено и бити срећан или срећна што га радиш, до те мјере да ниједан труд и напор не доживљаваш као муку и тежину. Богдан Богдановић је толико био посвећен кошарци, пишу неки медији, да је толико вјежбао шут, да је имао и по 1.000 шутева дневно. Дневно. Дирк Новицки је, са својих 214 cm, као један је од најбољих шутера свих времена, да би усавршио шут вјежбао чак и балетске кораке.
Људи понекада с подсмјехом коментаришу Новака Ђоковића док примјењује неке своје технике рада, припрема, тренирања, исхране, када одлази на планину Ртањ или пирамиду Сунца у Високом. Али, знате шта, уопште није важно да ли ја или ви вјерујемо да на Ртњу постоје ванземаљске силе, или да ли у височким пирамидама има нека древна овоземаљска енергија. Није важно ни да ли Новак вјерује у идеју да су те грађевине ванземаљског поријекла. Оно што је важно јесте да он вјерује, дубоко у себи, да њему то нешто тамо помаже да буде вансеријски, феноменалан спортиста и човјек. То је важно. Да вјерујеш у себе, себи и окружењу у којем се налазиш.
Дешава се да млади спортисти и спортисткиње годинама траже свој стил, своје мјесто у екипи, несигурни су, не знају шта и како, а имају много потенцијала и не желе да одустану. Ако им не иде, предлажем им да се угледају на особу којој се диве, чије успјехе би жељели да достигну па чак и надмаше, а која се бави истим спортом као и они, и да за почетак имитирају оно што та особа ради, а што им се допада, што сматрају добрим и могу да изведу/опонашају.
Конкретно у кошарци – како се загријава, припрема за шут, како обилази, односно дрибла противника, којом брзином и снагом додаје, хвата или краде лопту, па чак и који специфичан покрет има. И не само то, не само вјештину на терену, него и радне навике и обрасце понашања – вријеме лијегања и устајања, дужину спавања, начин и врсту исхране, вријеме одвојено за тренирање, вријеме посвећено учењу, породици и пријатељима итд. И када усвојите те обрасце, прилагодите их себи и дајте им свој лични печат. Уосталом, ово је примјењиво на све области живота.
За бављење спортом, истраживање, писање књиге, држање предавања, рад у канцеларији – за било који посао или активност, требало би да имате сигурност и свијест, дубоко у себи, да то желите да радите и то да радите са лакоћом. Треба да имате и вјере и самопоуздања да то можете. Повремено се преиспитајте шта вам (може да) нарушава стабилност и концентрацију и осмислите како ћете реаговати у таквим ситуацијама.
Најважније је да останете смирени, јер се на силу ништа не рјешава. Важно је и да знате да немате контролу над свим догађајима који додирују ваш живот и не расипајте енергију на ствари на које не можете да утичете. Будите отворени и имајте стрпљења за нове околности, тако се стиче ново знање и искуство и борите се за себе и онда када вам сви говоре да немате никакву шансу, јер вашу вам борбу не може нико забранити, до ви сами.
И још нешто – немојте себе никада да вријеђате и омаловажавате – да говорите ружне ријечи глупане/глупачо, идиоте, види шта си урадила/урадио, шта ти знаш!? Немојте себи никад да говорите ништа што не бисте дозволили другима да вам кажу. Напротив, похвалите се, усађујте себи вјеровање да сте добри, паметни, креативни, способни, јер када поштујете себе, онда вас поштују и други.
Ето, то сам хтјела данас да вам кажем. Јер све почиње од нас.
Од срца,
Јелена Лугоња
Само са љубављу у свему што чиниш
Захвална на свему што имам и знам. Вјерујем да ће доброта и љепота спасити свијет. Учим и даље.
