ОБРАМИЦА/ ОБРАМКА/ КОБИЛКА – МОСТ КА ЖЕНСКОМ ИДЕНТИТЕТУ

обрамка
Фото: Милица Миленковић

Својеврсни алати које су употребљавале жене, настајали синергијом мушког рада/ прављења и женском употребом у пословима ношења воде, хране, млека, свечаном или посмртном простору, „наизглед једноставно обликовани, у основи лучно закривљени комади дрвета са урезима или издигнућима на оба краја, који спречавају да терет који се преноси склизне са њих, у народној култури памте се под називима обрамице, обравице, обранице, обрамњаче, обрамке, кобшке, кобилке и другим.“

Овим незаменљивим алатима који су били у употреби у сеоским заједницама на географском простору целе наше земље, поклоњена је изложба необичног наслова С обрамицом низ пут чиме је аутор пренео у језички контекст слику жене која на својим раменима носи обрамку, са теретом са обе стране, и пажљиво, у прошлости и из прошлости, корача путем ка себи, ка нама, ка нашим идентитетима и култури обележавајући је својим вредностима, улогом и значајем.

обрамица
Фото: Милица Миленковић

Изложба С обрамицом низ пут др Марка Стојановића, музејског саветника Етнографског музеја у Београду, представља обрамицу само као „наизглед још једну алатку за некадашње мукотрпно одржавање што бољих услова живота“, али и као „жижну тачку“ којом се могу описати и окарактерисати начини живота у одређеним заједницама, а оне саме по себи одредити као гендер атрибути друштвеног статуса жена.

Изложба се састоји из обрамица које су постављене тако да на најбољи начин илуструју поднебље где су се користиле, а ту су и црно-беле фотографије са припадницама различитих руралних заједница док носе своје обрамице „низ пут“ или стоје поред јавне чесме. Уз њихове народне ношње, обрамице су допуна у контесту целе слике ранијих периода приказујући на тај начин жену и њену улогу у животу заједнице. 

обрамка
Фото: Милица Миленковић

Врло охрабрујуће изложба поставља свој циљ кроз јасно „музеолошки дефинисан мост према данашњем тренутку у коме постоји хитна потреба за што ширим обухватом ка настанку критички обликованог, редефинисаног система памћења и разумевања управо те, некадашње и суштински већ нестале културе традиционалних сеоских заједница на тлу Србије“. 

На обрамицама се могу уочити: упечатљива ергономска решења, апстракције природних облика и орнаменти симболичког значења. Обрамице имају и дискретне назнаке националног идентитета. Боја обрамица нијансира од светле до тамне браон, неке су зелене, а поред обичних глава на подручју Војводине уочава се и додатак главе од кованог гвожђа. На обрамицама се могу уочити и орнаменти разних боја (плава, црвена, бела, црна), орнаменти могу бити геометријски и флорални. Од флоралних уочавају се стабло, гране и цветови (источна Србија). Један од назива за обрамицу – кобилка – у директној је вези са митологизацијом и симболиком коња, те култом Трачког коњаника. 

obramka
Фото: Милица Миленковић

Ова изложба представља женски мост између прошлости и садашњости. Она баштини и у наслеђе преноси један заборављени предмет који су употребљавале жене. 

Ова колекција представља и отвара врло занимљиву тему иза које стоји читав свет испричаних и прећутаних прича о животу жена у руралним срединама у разним крајевима наше земље. Оно што спаја све ове крајеве је обрамица која у једној оваквој поставци постаје снажан симбол моста, повезивања културе прошлости и садашњости, али и женског бића савремене жене са улогом коју је имала њена чукунбака, прабака, бака или мајка у друштву у којем се кретала са обрамицом низ пут. 

Фото: Милица Миленковић

Са обрамицом у кућу су улазили вода, храна, вуна, млеко, намирнице. Са обрамицом је у кућу улазио живот. Иако за нас данас „тешка“ обрамица је некада олакшавала терет и била помоћник жени. Можемо слободно рећи да је она и део нашег женског културног идентитета и бића и да целој овој колекцији морамо прићи са поштовањем. Она је у архив музеја стигла са рамена неке мајке која је сина послала у рат, са рамене неке жене која је оплакивала покојнике, или једноставно са рамена оних које су нас храниле, чувале и учиниле наше животе лакшим. 

Фото: Милица Миленковић

Сада, обрамице скинуте са њихових рамена, шаљу снажну поруку о њиховим животима, а нити којима су тек само мало причвршћене за подлогу уздижу их толико високо да њихово лебдење у простору Музеја добија метафизичка и апстрактна значења чинећи их на тај начин оним што оне јесу – узвишени предмети који памте тежак живот и положај жена у сеоским заједницама – навек олакшавајући да пређемо са једне стране на другу и осетимо сву тежину и сав контекст прошлости и њених значаја и значења за нас и генерације које долазе.

(Овај текст посвећујем мојој покојној баки Јаворки Васић из села Гојмановац која је користила обрамку. Из тог разлога, изложба коју сам посетила у Музеју у Краљеву дубоко ме је дирнула и ганула. Хвала ти, бако, за све!)