Бартолинијеве жлезде су парне секреторне жлезде величине лешника (често и мање), које се налазе са обе стране вагиналног отвора испод доње трећине малих полних усана. Луче секрет кроз своје изводне канале, који даје влажност вагини и вулви и олакшава пенетрацију приликом сексуалног односа. Изводни канали ових жлезди су дугачки око 2 – 2,5 цм и отварају се на улазу у вагину.
Ако се изводни канали Бартолинијевих жлезда из било ког разлога затворе (инфекција, траума, конгенитално сужени канали, али и из нејасних разлога), секрет остаје у жлезди, накупља се и настаје циста, која има бистар садржај. У неким случајевима се тај садржај може инфицирати и искомпликовати појавом апсцеса (учаурена упала, ограничена) који најчешће настаје као последица нелечене или неадекватно лечене упале Бартолинијеве жлезде. Апсцес се запажа као тумефакт (отечена жлезда) величине кокошијег јајета који захвата велику и малу усну стиднице. Најчешће долази до упале једног изводног канала, ретко кад оба, односно, циста или апсцес углавном буду једнострани.
Мале цисте углавном не изазивају симптоме или евентуално узрокују благу нелагодност приликом односа. Код појаве апсцеса пацијенткиња има јаке болове у пределу тумефакта и отежано хода и седи. Неретко се јављају грозница и температура уз отицање регионалних лимфних чворова.
До дијагнозе се долази инспекцијом и палпацијом. Такође, може се испитати садржај апсцеса, уколико се сумња на гонореју.
Терапија: Мале асимптоматске цисте углавном не захтевају лечење, осим у случајевима суспектне неоплазије код жена старијих од 40 година. Третман, у случају да је потребан, најчешће подразумева само топлу купку 2-3 пута дневно (седење у кади) која би потпомогла отварање канала и спонтано изливање секрета из цисте. За време третмана цисте не препуручују се сексуални односи јер уколико је изводни канал жлезде запушен, циста може још више да нарасте и да се тегобе пацијенткиње погоршају.
Како се у случају постојања полипа у материци најчешће ради а.) експлоративна киретажа или б.) хистероскопија, тако су стандардне интервенције за решавање цисте Бартолинијеве жлезде а.) инцизија цисте са њеном лаважом и дренажом или б.) марсупијализација.
Симптоматска циста, односно, апсцес се може, уз антибиотску терапију, лечити неком од хируршких метода:
Инцизија са лаважом и дренажом
Брзи поступак који траје око двадесетак минута, а изводи се углавном у локалној анестезији, изузетно може у општој када је апсцес веома упаљен и болан. Циста или апсцес се вертикалним резом отворе 1,5 – 3 цм, што ближе слузокожи на улазу у вагину. Поставља се дрен којим се омогућава истицање садржаја. Овом методом бол се уклања скоро моментално. Након интервенције препоручује се мировање 24х, редовно и адекватно одржавање личне хигијене, као и уздржавање од физичких и сексуалних активности најмање 72 сата. . У 5-15% случајева болест се поново врати.
Марсупијализација
Хируршки поступак који се надовезује на инцизију и дренажу када за то постоји потреба, а такође се може обављати у општој или локалној анестезији. Овај поступак подразумева ексцизију крова цисте и механичко одстрањење њеног садржаја, а потом се врши темељно испирање шупљина цисте или апсцеса физиолошком раствором или неким другим раствором у циљу чишћења промене. На крају се ивица ране зашива са зидом цисте, при чему се омогућава њена слободна дренажа према споља. Овај поступак такође није трајно решење. Рецидиви се јављају у 5-15%, као и код претходно описане процедуре.
Инцизија са апликацијом сребро нитрата (АгНо3)
Метода која је показала врло добре резултате. Ова метода резултује рецидивом у 3% случајева, уз смањену потребу за применом антибиотика. Процедура се састоји у томе да се након инцизије цисте у њену унутрашњост убаци гранулирани сребро-нитрат, који има својство да капсулу цисте денатурише. Сребро-нитрат се заједно са капсулом и остатком жлезде одстрањује после 48 сати.
Комплетно хируршко уклањање жлезде
Уколико се тегобе врате више од 3 пута, пацијенткињама се препоручује комплетно вађење ове жлезде – ексцизија. Она је препоручена и код жена старијих од 40 година, због повећаног ризика од карцинома. Ове жлезде нису једине које влаже вагину, па се не ремети потпуно лубрикација у току сексуалног односа њиховом ексцизијом. Овај поступак спада у мало веће хируршке захвате стога се не може обављати у амбулантим условима или условима Дневне болнице, него је неопходно обезбедити болничке услове.
Одлуку о начину лечења треба препустити изабраном гинекологу.
На крају, треба нагласити да је ово рецидивантно обољење, и да се неретко враћа и по 4-6 пута. Обзиром да је инфекција главни узрочник настанка апсцеса, овакве пацијенткиње морају 3 пута годишње да узимају цервикални и вагинални брис да би превенирали настанак поновне упале жлезде.
Не постоји савет за превенцију формирања цисте или апсцеса Бартолинијевих жлезда. Саветује се адекватна лична хигијена, али болест Бартолинијеве жлезде може да буде повезана и са полним навикама. Уз адекватну личну хигијену, превенција полно преносивих болести је битан елемент у спречавању болести Бартолинијеве жлезде. Али, ни ове превентивне мере нису никаква гаранција да се обољење неће јавити или да неће доћи до рецидива болести.
Уколико приметите било какву болну квржицу близу отвора вагине требало би што пре да се обратите Вашем гинекологу.
Аутори текста: др М. Радовић, др Е. Димитријевић
Топличанка је душа од жене.
, које се налазе са обе стране вагиналног отвора.){kind=link}