У школском дворишту, са тинејџерима, научиш безброј нових израза и буду ти веома чудни, док не продреш у речи језички, али и мисаоно. То су нове речи једне нове младости. И ми смо их изговарали, само мало другачије. Ако већ не можемо да их мењамо, бар да се трудимо да им нађемо адекватно разматрање и употребу. Децу треба слушати и од њих учити о новитетима.
- Мама, реши!
- Шта да решим?
- Па тако се каже, кад те неко изнервира “РЕШИ!”
- Као “решити се сувишног” али на леп начин, је л’ то ?
- Е, да.
Са друге стране игралишта, чује се:
- ИзневеровАо сам !
Све са акцентом на последњем слогу! То већ почиње да ме излуђује. Мислим, само тај последњи слог, не и значење речи. Признајем, звучало је интересантно и смешно. Имаш 14 година и „изневеровАо си“. О, Господе! У тим годинама треба да верујеш. Деца сад не умеју ни да верују. То смо им ми, одрасли оставили у аманет због времена у којем живимо.
- Чула сам да ти се удала она другарица, за коју смо мислили да неће никад!
- Изневеровала сам.
- Шта си…шта кажеш !?
- ИЗНЕВЕРОВАЛА сам!
- Одакле ти та „модерна реч“ у вокабулару ?
- Ја се дружим са децом и животињама. Искрено, од њих не можеш да чујеш ко се удао и оженио и лепо ти је.
- Ви код куће не трачарите?
- Ми код куће имамо своје језичке игре, али не тим језиком којим ти говориш. Не би разумела.
- Стварно те ништа не разумем…
- Мама, реши – показује ми руком Михаило.
А шта да решиш кад је неко задње време дошло. Стереотипно Све једно те исто, као кад једну плочу вртиш, а све исту песму.
- Мама, колико људи данас решаваш
- Не знам одакле да почнем…
- Почни од почетка.
- А одакле потиче то „РЕШИ“?
- Знаш оно „Реши шпагетару !“
- А шпагетара ?
- Нека то буде она, што се дави, док говори о другима!
- Их, колико само има шпагетара овде!
Дете се окреће око себе и каже:
- Зашто сви гледају у тебе сад?
- Зато што нисам употребила праве речи, кад је требало. Једино, што није исправно је ћутати због васпитања, из пристојности. Не треба ћутати. Само реши! И шпагетаре и све остале, који неће ни дознати суштину твог постојања. Само никада немој да решаваш на груб начин. Ми нисмо тако васпитани.
- Ја никад не говорим да сам изневеровао… Звучи мало безвезе…
- То је израз чуђења. Када више не можеш да „свариш“ људску глупост, ти онда тражиш неки нови „уприличен“ израз, разумеш ?
- Разумем. А шта ти значи УПРИЛИЧЕН ?
- Бити достојан у свакој прилици… Бити пристојан за дату прилику.
- То треба увек.
- Треба, али неки људи не умеју сами. Мораш да их РЕШИШ.
- Па РЕШИ већ једном, аман, побогу!
Изневеровала сам, чему ме је све дете научило!
Пишчева мисао треба да продире у људске душе.