Изузетне жене

Зорица Бабурски: Одузета нам је слобода

Од

28/07/2022

Песникиња Зорица Бабурски објавила је две збирке песама: Капи модрине и Колимско небо, дотичући се у њима тешких и мрачних тема неправде у којима се некада живело и у којима живимо.

Како сама за наш разговор каже, лична препознавања у животу Шаламова, пренела је у своје песме. Бабурски нам на суптилан начин преноси своје мисли и осећања док кап модрине, кроз мастило, оставља траг истине на белом папиру. Зорица Бабурски храбро је проговорила кроз своју поезију бодрећи песникиње да остварују своје снове.

Поштована Зорице, од најраније младости пишете поезију, али сте се на корак објављивања прве књиге одлучили много касније. Како је дошло до тога да сте тек сада одлучили да се читаоцима представите књигама? И да ли бисте у том смислу ободрили ауторке да објављују своје књиге иако се можда никада раније нису могле одлучити на овај корак?

Поезију пишем од најраније младости, У том временском периоду сплет животних околности и несигурност, која је била веома присутна у мом бићу, нису дозвољавали да се одлучим на корак објављивања песама у књижевним часописима, на порталима, о збирци да не говорим, сматрајући да песме нису дорасле за такву врсту публикације. У тренутку када сам се остварила као мајка, троје дивне деце, престајем да пишем и сву пажњу посвећујем њима.

Пролазиле су године, таворила сам у свом животном краху, са великом дозом несигурности и страха од живљења. После дужег временског периода враћам се поезији. Безусловну подршку су ми пружила деца, пријатељ Милутин Живановић, (тадашњи директор издавачке куће Српска књига). Посебну захвалност, на безграничном поверењу и подршци, дугујем песнику Анђелку Заблаћанском.

Своју прву збирку песама Капи модрине објавила сам 2021 (УПС), а другу збирку песама Колимско небо 2022 (УКС).

Значи, своју прву књигу поезије објавила сам у 55-ој години. Да постоји могућност да вратим време, поставила бих приоритете на сасвим другачији начин.

Ауторке, које се до сада нису одлучиле на корак да објаве своје књиге, желим да ободрим и кажем да то учине што је пре могуће, да не чекају године у којима се рачуна време и постављају питања неизвесности.

Ваш првенац „Капи модрине“ најављивао је наредну, најновију збирку, „Колимско небо“ пре свега у посвећености Шаламову. Вратићемо се на овог песника, али пре тога откријте нашим читаоцима шта је то што сте желели да им пренесете „Капима модрине“?

Збирка песама Капи модрине је мој песнички првенац. Подељена је у четири циклуса. Циклус Варламу Шаламову (Песме паћенику и песнику), најављивао је нову збирку песама.

Сам дизајн корица збирке песама Капи модрине, на којима је осликана суза, даје наговештај стања једне душе, душе која лута у црном кругу у коме, све је црно и крваво, у коме јечи болна празнина и туга, у којој се зацарила модрина, од великог бола, унутрашњих ломова и чађавих сећања. Свака песма у збирци је кап модрине која се просула по папиру. Сусрет са смрћу је трајно обележје збирке. Збирком песама Капи модрине читаоцима сам пренела стање моје душе у осами, црнило живота и сивило мог света.

У збирци „Колимско небо“ кроз личност и живот Шаламова казујете нам о дубоким и бескрајним емотивним путевима лирског субјекта. Шаламов је за Вас – ко? Он је у Вашој поезији представник – кога?

Збирку песама Колимско небо посветила сам руском песнику и прозаисти, страдалнику у сибирским логорима Варламу Шаламову.

Одговор на питање; Шаламов је за Вас – ко? налази се у наслову рецензије Колимског неба, коју је написала Мср Милица Миленковић, ЈА-ШАЛАМОВ.

У његовој несрећи, пронашла сам своју несрећу. Наше небо је исте боје, модро. Наш свет је сив и охол. Одузета нам је слобода. Око нас је мрак, хладноћа и вапај, глад и жеђ, трпљење неправде целог живота. Много тога смо доживели и преживели због људи без душе. У самоћи, без вере са утрнулим надама у њему је живео, у мени живи само бол.

Суштина нашег живота је иста, у питању су нијансе.

У мојој поезији Шаламов је представник обичног, пониженог, поробљеног, прогнаног човека, жртве колимског неба, стаљинистичког режима, коме је учињена велика неправда, кога је живот раздробио на комадиће и ти комадићи су се распали. Видео је што се није морало видети, што није морало постојати. Сенка логора га је пратила током целог живота и пала на њега.

Ко се буде удубио у читање „Колимског неба“ доћи ће до закључка да Ви тумачите Шаламова, јер „све у дну његових песама се крије“. Ту је понајвише неправде. Да ли и данас живимо у неправедном свету иако то није експлицитно као некада у прошлости и да ли Вас је између осталог и та неправда подстакла да Шаламову поклоните цело једно песничко небо?

Неправда је узрок немира, патње и бола. Неправда убија све људско у човеку, а човек је много трпељив, трпи глад и жеђ, трпи хладноћу и мраз, тврду реч и понижење и када дође тренутак да не може да издржи претвара се у ствар или камен, и тада са њим градитељи могу да граде шта хоће. Такав живот је гори од смрти. У неправди је свеопште зло. Питате, да ли и данас живимо у неправедном свету. Свакако да живимо. Зар не чујете на сваком кораку, у сваком тренутку те кратке и звонке шамаре неправедности овог (не)света у којем живимо. Ја их итекако чујем и осећам.

Да, између осталог и неправда ме је подстакла да Шаламову поклоним једно песничко небо

У књизи се налазе илустрације које су посебан доживљај онога што сте написали. Упознајте нас са ауторима илустрација.

Аутори илустрација и дизајна корица за књигу Капи модрине су:

Кристина Опарушић, рођена 1988. године у Руми. Основне и Мастер студије сликарства завршила на Академији Уметности Универзитета у Новом Саду 2014. године. Учествовала на великом броју групних изложби у земљи и иностранству. Члан СУЛУВ-а. Бави се концептуалном уметношћу, илустрацијом и анимацијом, као и традиционалним сликарством. Ради као 2Д артист у индустрији видео игара.

Стефан Опарушић, рођен 1993. године у Руми. Студент Дипломских Студија на Факултету Техничких Наука Универзитета у Новом Саду, смер Индустријски Маркетинг и Инежењерство Медија

Тренутно се бави Бренд менаџментном. Живи и ради у Руми.

Илустрације за Колимско небо радили смо тимски, господин Анђелко Заблаћански и ја.