-Волим твоје очи, имају неки посебан сјај. Види се живот у њима. Не знам како да опишем. Не постоје речи, које описују твоје очи.
Осећам се јако лоше што морам ово да напишем, али неке жене су сиромашне тиме, што имају празне очи. У тим празним очима нема љубави и живота. Такве жене, углавном, имају најшири и најблиставији, лажни осмех, али не огледа се човек у зубима и осмеху, већ у очима.
-Ти си толико богата, да не можеш да схватиш. У твојим очима букте три ватре, станују три пламена. Прва ватра је она несигурна. Лепо наложена, тиња, али уколико дуне неки слаб ветар, може да је угаси. Друга ватра у твојим очима се теже гаси. Она је упорна и тиња из ината. Трећа ватра је најприсутнија. Она, која ме греје око срца и стомака. Она која хуља, пламти, бесни. Она ватра, кад цела гориш.
Тако је Ђорђе описао моје очи. Ја сам за његове рекла да су умилне, невине и нежне.
-Мене твоје очи смирују. Ти си мени Бромазепам.
-Добро, доста више о очима! Какав ми је осмех?
-Леп осмех имаш, зрачи топлотом. Али, ипак, ме греју твоје очи и три пламена у њима.
-Знаш, не греју свачије очи!
-Знам, друге су празне, а ти у својим носиш лето и кад је јесен. Зато, када те неко гађа снегом и ледом, ти га само погледај и спржи. Ти то можеш, у твојим очима је ватра!
Све(т) видим очима песника и душом уметника.
