Можда је вријеме да одрастем…

0

Некад о себи немам представу да сам већ одрасла особа, жена у “зрелим годинама”. Једноставно немам. И даље се често осјећам као дјевојчица и у тренуцима када ми кћерка у пролазу наврати на посао, или дође по мене пред крај радног времена, када схватим да је она дјевојчица, а ја мама која ради, ипак ме и даље држи тај осјећај. Смијуљим се у себи. Знам да сам одрасла, тако све дјелује, али понекад не желим тога да будем свјесна. 

Радујем се као дјевојчица када дођем кући, у наш мали стан, који смо дуго чекали да купимо. Радујем се као дијете када се отиснемо на пут у нашем ауту. Ова велика дјевојчица је то све омогућила! И онда причам дјеци да је супер све ово што имамо, али да можда не бисмо имали да мама није учила и учила и примјењивала то што је научила. И учи и примјењује научено и даље. А причам им и да све ово материјално што имамо, ипак, неким (не)чудом, може да нестане, али оно што имамо у глави – то је само наше и нико нам то не може одузети! Па, ако је то из главе успјело да нам да какву такву сигурност у овом животу, не једном, него много више пута, онда ће, ако затреба, дати опет.

Када је задњи пут била код мене на послу, и цртала док мама не заврши, написала ми је на цедуљици “само прави снови успијевају”. Тек тако, ничим изазвана, рекло би се. А можда и није тако. Изгледа да  моја прича коначно допире до ње и почиње да схвата да се стварно само прави снови остварују. Они толико жељени, до те мјере разрађени, да је њихово остварење само питање времена и наше снаге вјере у њих. Цедуљицу отада држим стално пред очима, испод монитора. 

Онда ми је направила упитник колико чаша воде сам попила у дану, која ми је омиљена боја, шта сам јела и како сам расположена?

Колико љубави у једном упитнику! Мора се јести и пити вода у току дана, то је важно за преживљавање. Мора се имати омиљена боја, треба да знаш шта волиш и ко си. Мада, можеш с времена на вријеме да промијениш омиљену боју, јер нам се мијењају и интересовања у животу. И како сам расположена? Јер добро расположење омогућава сновима да се остварују. Расположење – смајли са ватрометом!

Нека ове дјевојчице у мени! Да се зна радовати малим и великим животним остварењима и цијенити пружену љубав и пажњу. Нећу још сасвим да одрастем. 

Захвална на љепотама живота.

Пише: Јелена Лугоња