-Шта ти је?
-Није ми ништа, осим што су ми дани на пола.
Дошло тако неко време, где све стране на пола. Поједем пола порције хране, попијем пола кафе. Спавам на половини кревета. Љубим на пола, грлим на пола, волим на пола, свађам се на пола. Живим на пола.
Знам ја шта ти је! Нарушена ти је добра воља, уништио те је стрес. А и ти си пола жена, пола проблем.
Ето, сад сам још и половина жене, половина проблема, окружена полу проблемима, које сам решила на пола. И све је то зато што сам искључила пола мозга и дала пола срца.
-Шта би било да сам се дала цела?
-Онда би била цела у проблемима.
А како се лечи ова бољка „на пола“?
-Тако што живиш цео дан, цео живот. Можеш ти то, ниси ти половина човека!
Све(т) видим очима песника и душом уметника.
