Господе, ја осећам да си Ти ту крај мене и да ми допушташ да плачем, ради спирања грехова. Ти једини видиш, да се кајем и не желиш да страдам. Какав је живот праведника без мучења? Када Најсавршенијег и Бепрекорног Тебе – осудише.
Плачем, јер Те несвесно свакодневно осуђујем и кривим и у животу мом не проналазим оправдање, али ме Ти ипак оправдаваш и говориш ми: Покај се. Сви ме одбацише и постадох свуда сувишан, али Ти ми свако јутро, које дочеках, упути речи: Живи! Потребан си ми. Живи ради Мене. Желим те спасити и помоћи ти. Предај ми своје бриге. И у зверствима снова, када ме зло куша – да моја душа остане нетакнута, Ти се бринеш и шаљеш свог Анђела чувара.
Не видим Га, али осећам, да са мном и Он плаче. Од свих овоземаљских, имам пријатеља правог небеског, који због грехова мојих жали. Ти ме једини волиш без услова и очекујеш само оно, што могу и моје бреме са Собом делиш и мој самар пребацујеш на Твоја леђа.
Замолих Те у молитви нешто, а већ данас ми пројави, да ме спасити од мојих празних жеља желиш. Осетих слободу и радост и сва туга нестаде и обруч око срца пуче. Све постаде стварно и у реду. Отац ме је загрлио.
Пише: Марина Матић
Топличанка је душа од жене.
