Кад лоши људи спусте главу на моје груди и прислоне своје уши на моје срце, оно крене да шушти, како недостојне душе не би откриле његове откуцаје.
-Твоје срце има баш леп ритам у ком производи љубав.
-Моје срце има превише брз ритам у ком производи љубав, зато и пуца.
Једном човеку сам пре пар месеци дала срце са машном. Црвено срце од љубави, среће и страсти са златном машном да га украси.
-Кад ти већ дајем срце на поклон, нек буде са машном!
Кад некоме даш своје ужарено срце, не прихваташ његово угљенисано и црно, спржено кобајаги љубављу. И не пушташ своје топло срце да станује у туђим хладним грудима.
-Зашто твоје срце има машну?
-Зато што може да преволи, а не може да преболи.
Машна ми држи срце да се не би распало кад прешушти, преволи, прекуца, а тугу не преболи.
-Је л’ ти се разболело некад срце?
-Јесте, више пута.
-Како си га лечила?
-Моје срце се само лечи, оно је мераклијско. Оде у кафану, попије чашу вина и провесели се уз музику.
Након тога, оде у шетњу и нађе себи топле груди да се греје. И тад више није обично срце, тад је срце са машном.
Све(т) видим очима песника и душом уметника.
