Између Сврљишких планина и Суве планине, током реке Нишаве, поред магистралног пута Ниш – Софија, на свега 16 км од Ниша, смештено је село Сићево које је кумовало истоименој клисури – надалеко познатој и чувеној Сићевачкој клисури.
Поносни мештани овог села посетиоцима наливају вино уз чашицу добре приче и предања како је њихово село настало у 13. веку када је Свети Сава 1234. године, на путу за Цариград, „попио и благосиљао сеоско вино“. Отуда се квалитет овог вина, благонаклона природа и број сунчаних дана повезују са нечим мистичним и другачијим – довољно другачијим да када једном дођете у Сићево, обавезно пожелите и да се вратите још који пут.
Сићевачка клисура посебна је прича.
Од старих времена она је пут који повезује људе Европе, Азије и Африке. У периоду Рима и Византије била је део Via Militaris, потом у средњем веку и у периоду Османског царства постаје цариградски друм. Трагови материјалне културне баштине на овом простору датирају од праисторије, преко Рима и Византије, до поствизантијског периода.
Са развојем железничког саобраћаја, Сићево и Сићевачка клисура постају стециште бројних историчара, путописаца и уметника који на овим просторима остављају велико културно наслеђе. С краја 19. века и у 20. веку Сићево се развија у највећој мери кроз виноградарство и воћарство, удруживањем виноградара и воћара, оснивањем виноградарских подрума и земљорадничких задруга. Почетком 21. века Сићево покушава да сачува стари сјај, на његовим ободима ничу атрактивна викенд насеља, а богата културна и туристичка понуда постају велика могућност за развој села.
Сићево – Српска Кападокија
Млади у селу које у току летњих вечери окупља кошаркашко игралиште испред зграде некадашње Сићевачке задруге, ове јесени били су део оживљавања традиције на новооснованој манифестацији Дани сићевачке бербе. Они са поносом откривају своје намере да споје традицију и модерно и искористе туристичке потенцијале свога места:
„Сићево је величанствено село сакривено међу планинама које полако открива своје чари. Овде можете посетити разна места од којих је једно и видиковац Брљавски камен са кога се пружа невероватан поглед на Сићевачку клисуру коју још често називају и „Српска Кападокија“.
Такође, сем невероватне природе, Сићево је познато и по најстаријој ликовној колонији коју је 1905. године основала Надежда Петровић. Одувек је било познато и чувено по Сићевачком виногорју. Сматра се да је вино из Сићева благословио Свети Сава и да је баш из тог разлога некако посебно и има неку своју тајну. Али у неком моменту Сићево је мало утихнуло. Зато смо решили да Сићево обучемо у ново рухо и да му вратимо стари сјај“, надахнуто описује своје село Анђела Павловић, студенткиња и будућа васпитачица.
Дани сићевачке бербе
И доиста, рухо које су изабрали за своје село је народна ношња, боје плодних винограда и воћњака које се преливају у винске чаше, вредне домаћинске руке мештанки које су припремиле зимницу и донеле је на штандове у Дане сићевачке бербе. Берба почиње у јесен, муљање грожђа и прављење вина главни су догађаји на овом фестивалу.
Наша саговорница Анђела, и сама учесница манифестације појашњава:
„Манифестација Дани сићевачке бербе је један иновативан пројекат који ће нашем Сићеву вратити стари сјај. Сматрам да је потребно чувати традицију, поштовати обичаје и ценити оно што су нам наши стари оставили у аманет. Овај фестивал нам је помогао да на један леп начин покажемо старе обичаје као што је „виноградарска свадба“, да прикажемо колико је Сићево богато квалитетним домаћим производима, као што су вино, ракија, вињак, мед, разни ликери, џемови и наравно чајеви. Сматрам да ћемо кроз фестивал на прави начин успети да упознамо људе са нашим Сићевом и његовом традицијом.“
Анђели се придружује Софија Николић, студенткиња фармације:
„Као и сви мештани Сићева јако сам поносна што се у мом родном крају одржава тако велика манифестација. Драго ми је што су наши вредни домаћини добили шансу да гостима покажу резултате свог целогодишњег труда и рада. Посетиоци су имали прилику да виде старе обичаје које преносимо са колена на колено, нашу величанствену природу и богатство које нам она даје. Пошто се добар глас далеко чује, очекујем да ће ова манифестација привући велики број посетилаца и прерасти у нашу јединствену локалну, али широко познату туристичку презентацију.“
Обе саговорнице сагласне су да у једном оваквом догађају виде будућност свог села. Уз вишедеценијске културне догађаје попут чувене Ликовне и Књижевне колоније у Сићеву, фолклорни карактер Дана сићевачке бербе употпуниће слику туристичке понуде њиховог места.
Сићево почиње нови живот
За председника савете месне заједнице Жарка Мартиновића, Сићево почиње свој нови живот:
„Попут бесмртне птице феникс, легенде из Египта, која се рађа из пепела, тако и село Сићево почиње свој нови животни циклус. Село које је легендом повезано са Светим Савом који је благословио мештане села и њихово виногорје, наш бисер клисуре прожима прегршт културно-историјских занимљивости. Подсетимо се још једном најстарије ликовне колоније на Балкану, али и чувене пећине Баланице у којој су пронађени остаци човека старог пола милиона година. Ова пећина једна је од два најстарија налазишта коришћења ватре у Европи. Ендемске врсте биља које расту овде су жалфија и Рамонда Сербика. Имајући у виду све ово, али и значај вина за ове крајеве, група мештана ентузијаста покренула је 2021. године фестивал вина и традиције Дани сићевачке бербе са вером у потенцијал фестивала и потребу за промоцијом сићевачког виногорја, самог села и целог подручја Сићевачке клисуре. Један од наших главних циљева је враћање Сићева на пут вина који дефинитивно заслужује.“
Прошлост значаја вина у овом крају има свој дуги историјски пут:
„Потпора овој тези је чињеница да је за изложбу у Паризу 1900. године за узорке узето чак 8 узорака из Сићева од укупно 22 узорака из целе тадашње Србије. Ове године фестивал је добио на квалитету, у смислу већег броја посетилаца, квалитетнијег културно-уметничког програма и велике подршке истакнутих Нишлија. Велику подршку пружила је општина Нишка Бања која је препознала енергију и потенцијал фестивала за село, али и за општину.
Поред излагача виноградара, произвођача вина и ракије из Сићева, ове године је међу излагачима било и пчелара као и произвођача разних домаћих производа. У томе је могућност и шанса да велики број наших мештана има прилику да, када се фестивал довољно развије, оствари значајан приход. Надам се и очекујем да ће у наредним годинама фестивал бити окосница свих догађаја у Сићеву, као потенцијал за развој села, општине Нишка Бања и града Ниша.“, Жарко нас упознаје са очекивањима, идејама и визијама које има за своје село.
Виноградарска свадба
Анђела је ове године на Данима сићевачке бербе учествовала у приказу обичаја виноградарска свадба који долази из времена наших бака:
„Виноградарска свадба је обичај из наше традиције који се везује за време када су се наше баке удавале. Она је била унапред договорена и дешавала се у току бербе грожђа. Девојка која треба да се уда, муљала је грожђе газећи га својим ногама. Поред ње стајали би свекрва, младожења и њене другарице које су певале. Млада је долазила са свекрвом до каде са грожђем. Ту се сусреће са својим будућим мужем.
Њихов први додир дешава се у моменту када младожења хвата младу за руку и она улази у каду са грожђем. Док будућа млада гази грожђе, свекрва прилази и пешкиром јој брише колена док се у позадини чује песма. Након тога, дешава се други додир између младе и младожење када младожења пружа руку и помаже девојци да изађе из каде. Свекрва поново прилази и брише пешкиром колена и ноге својој будућој снаји. Након тога, млада и младожења пију младо вино које је настало у току гажења грожђа. Вино им сипа младожењина мајка. На крају следи пољубац и почиње славље.“
У односу на праву свадбу, овај најважнији догађај у животу младих људи уско је повезан са бербом грожђа. Поруком о плодности коју носи, радости и срећи, весељу и животу, срећно је изабран да прикаже све оно што су мештани села Сићева и организатори желели да покажу посетиоцима.
Поглед у прошлост као инспирација
Сићево је место које памти и чува све оне који су прошли кроз његову клисуру.
Ако се попнете на Брљавски камен ваш поглед обухватиће предивну Сићевачку клисуру, али будите сигурни да ћете сем те природне лепоте, погледа који пуца на тунеле, Нишаве која је византијски плава и предивног ваздуха, осетити и мир који долази са обода околних планина на којима расту ендемске врсте биља: жалфија и Рамонда Сербика.
Инспиративан крај подстакао је младе људе да се удруже и оживе своје место сећајући се прошлости, обичаја, традиције и културних вредности које имају. Довољно је било да погледају у прошлост и присете се најбољих дана који су Сићево држали високо изнад клисуре и изнад свега што је људска цивилизација оставила као вредност на овом простору. Довољно је било да споје традицију и модерно, вино и мед, игру и песму, обичаје и савремену музику, па да оживе своје село и дају свима пример како и на који начин у савременом добу сачувати и унапредити свој родни крај.
