-Неће она, шали се.
-Хоћу, не шалим се!
Људи су се највише опекли кад су мислили да ћу им дозволити да каљају мој свет, сачињен од љубави и уметности. Зато су на мене кретали пушком, а ја сам их газила тенком.
Све што имам саградила сам од блата, зато не можете да блатите. А и сама сам премазана блатом, можете само да се упрљате, ако ме дирате.
Причаше неки људи да сам куповна жена. Кажу, продала сам се за накит и новац. Кажем, продала сам се за љубав, чисту душу и јутра од лаванде. Кажу да сам луда. Кажем да су прости.
Други викаше да нико не чита оно што пишем, да губим време, да „никад ‘леба нећу видети“. Кажем да не бринем да ли ми је стомак пун или празан, док ми је душа сита и срећна. Због тога ми рекоше да нисам сва своја, одговорила сам: Добро је да нисам ваша.
Чуде се људи, како се ја то продам за јутра од лаванде, кожу од цимета, пољупце од памука и љубав из раја. Кажу, убила ме је уметност, још нисам одрасла и нисам схватила живот.
Ја на све то реагујем, тако што ставим црвене наочаре, намажем црвени кармин и пољубим човека од страсти.
Мој живот је бајка у реалности, а ви живите примитивизам. Туга…
Све(т) видим очима песника и душом уметника.
