Први бебини кораци су једна од оних успомена које родитељи памте целог живота. Пузање, подизање на ноге, несигурно придржавање за намештај – сви се сећамо те слатке развојне фазе. Проходавање, међутим, многе родитеље и забрињава, нарочито када је у питању прво дете. Да ли је беба спремна да се усправи, шта ако не прохода до првог рођендана, на који начин да јој помогнете?
Здраве бебе се развијају различитом брзином, па се самим тим и темпо проходавања и савладавање првих корака разликују од детета до детета. Чак и у случају да је малишан одувао своју прву свећицу, а да још не јури кроз кућу самостално, нема разлога за већу бригу.
Као родитељи ипак можемо да пратимо дете и да приметимо када почне да се приближава овој значајној развојној прекретници. Прочитајте како да будете спремнији да охрабрите бебу да направи своје кораке или да услед кашњења потражите стручан савет педијатра.
Када је право време за прве кораке?
Многе бебе праве прве кораке до 12 месеци или раније, месец или чак два пре првог рођендана. Међутим, важно је знати да је сасвим нормално да дете не прохода на свој први рођендан. Заправо, медицински стручњаци су сагласни да је проходавање у тринаестом месецу или касније – до 15. или 16. месеца и даље у типичном распону и да нема разлога за бригу.
Уместо да се посматра само ходање, треба пратити и друге развојне прекретнице. Примера ради, да ли беба може да стоји на ногама и издржи сопствену тежину са годину дана. Такође, ако има 15 месеци и креће се, придржавајући се уз намештај, то је такође прихватљиво и знак да је надомак првих самосталних корака.
Врло је важно проценити темпо дететовог развоја и у складу са тим наступити охрабрујуће и подстицајно. Можда се беба само мало плаши кад види да нема подршку. У том случају добар избор гуралице за децу и те како може да користи, јер са гуралицом дете може да се пусти и осећа сигурно да крстари просторијом. На које све начине можете да помогнете беби да прохода?
Како подстаћи бебу да хода?
Дакле, пратећи дететов развој и не форсирајући темпо ипак можете учинити много да беба лако прође кроз развојну фазу проходавања. Неке активности делују стимулативно и повећавају шансе да се малишани ослободе и направе прве кораке.
Подигните играчке са пода
Можда је ваше дете стручњак за пузање које показује веома мало интересовања за ходање? Заправо, ако су потпуно покретни „на четири ноге“ и пузање им одлично служи да дођу до било које тачке у стану, онда ће вероватно бити мање мотивисани да експериментишу са ходањем. Међутим, ако почнете да померате ниво активности, тј. да подижете играчке са пода, можда их подстакнете да направе прве кораке.
Уместо да им све играчке буду доступне на поду, на ћебенцету за игру, почните да их подижете – на ивицу кауча, на сто за кафу или оближњу столицу. Пошто заинтересујете дете и приметите да се редовно подижу и крећу држећи се за намештај, померите померите сточић мало даље од кауча, тако да морају да предузму корак без помоћи да пређу са једног места на друго. Наравно, подразумева се да претходно обавезно обложите све оштре ивице намештаја и тако заштитите дете од евентуалних повреда у случају да падну.
Намамите их играчком
Пустите дете да се подигне користећи столицу или најближи комад намештаја. Потом седните неколико корака даље са омиљеном играчком и видите да ли покушавају да направе корак да дођу до вас и дохвате играчку.
Да бисте подстакли кретање, избегавајте да играчке поставите преблизу бебе када се игра на поду. Када им је забава лако доступна, малишани могу прескочити даље истраживање. Дакле, раширите играчке око свог детета у широком кругу како би оно имало мотивацију да се креће. Не толико да је фрустрирајуће, већ довољно ван домашаја да су вољни да се мало потруде.
Поред тога, свом детету можете понудити играчке да их држи док стоји. У почетку понекад помаже само тај осећај да нешто држе у рукама. Врло је вероватно да ће правити самосталније кораке када су им руке пуне, а не празне. Уколико су још те играчке бучне попут звечки, ето и додатне мотивације и забаве за дете да настави да корача.
Осигурајте беби довољно времена за игру на поду
Некад дете не показује интересовање за ходање, јер једноставно нема довољно могућности да вежба. Можда је ваша беба савршено задовољна кад се већи део дана забавља у хранилици, оградици за игру, у кревецу или у вашим рукама и носиљци? Премда је сасвим у реду да на овај начин проводи своје време, детету је потребно и мало „истраживачке слободе“ коју нуди чиста површина пода.
Постарајте се да један део дана беба може да проведе пузећи и играјући се на поду под вашим надзором. Осигурајте утикаче, подигните каблове, зашитите ивице намештаја и пратите дете док се подиже и покушава да се придржи за предмете у соби. Ходалице и гуралице за децу су такође добро помагало, али ради бебине сигурности будите увек уз њу.
Будите опрезни – али без претеривања
Ако сте забринути да ће се ваше дете повредити док учи да хода, имајте на уму да су падови неминовни, и то углавном онда кад нисте довољно близу да их спречите. Беба лако може да изгуби равнотежу, падне, па чак и удари главом или посече усну. Сасвим је природно да као родитељи желите да заштитите дете од било какве повреде.
Међутим, истовремено је важно је да дозволите вашем малишану и да падне, те да научи како да падне и да се поново придигне док савладава ходање. Усредсредите се на оно што можете да урадите да ваше дете буде безбедније. Примера ради, можете да облепите оштре ивице сточића стиропором и траком, да купите чарапе за малишане са лепљивим ђоном и да поставите тепих који се не клиза у просторијама у којима се дете често игра.
Уколико се деси да падну, будите ту као подршка – чврст загрљај, пољубац „да прође“, охрабрујуће „браво, од тога деца расту“ и шарени ханзапласт могу да учине чуда!
Када је време да се посаветујете са педијатром?
Већина деце ће почети да хода негде између свог првог рођендана и око 16 месеци, без обзира на то шта њихови родитељи раде (или не раде). Ипак, у случају да ваше дете не показује интересовање за ходање до 16. месеци, обавезно поразговарајте са педијатром. Неки од разлога за забринутост су свакако ако дете не прави самостално кораке до 18 месеци или ако нестабилно хода са пуне две године.
Понекад кашњење у ходању може значити заостајање у развоју које захтева лечење или да указује на неки други медицински проблем. Међутим, обично је све у реду, само вашем детету треба мало подстицаја да прође кроз ову развојну фазу.
Већина родитеља са нестрпљењем ишчекује прве кораке свог детета. Заиста је узбудљиво гледати како беба учи да хода. Ипак, покушајте да будете стрпљиви и да не бринете превише ако се то не догоди око првог рођендана. Уместо тога, уживајте у великом тренутку и будите спремни да охрабрите свог малишана, нарочито када треба „излечити“ модрице које долазе са првим бебиним корацима.
Пишем и инспиришем.
